'''Италијанска управа за Кварнер''' ({{јез-ититал|Reggenza Italiana del Carnaro|el}}) била је држава коју је песник и авантурист [[Габријеле Данунцијо]] ({{јез-ититал|Gabriele D'Annunzio|el}}) прогласио у [[Ријека (град)|Ријеци]] [[8. септембра]] [[1920]]. године. Ова самопроглашена држава никад није добила међународно признање и у децембру ју је заменила [[Слободна Држава Ријека]].
==Историја==
Ред 6:
Због одлуке о могућој предаји [[Ријека (град)|Ријеке]] на [[Паришка мировна конференција, 1919.|Паришкој мировној конференцији]] [[Краљевина Италија|Италији]] Данунцијо са својим ардитима - ''црнокошуљашима'' [[12. септембра]] [[1919]]. заузима град и присиљава британске, француске и америчке окупационе трупе на повлачење. [[Краљевина Италија|Италија]] је ради тога започела блокаду Ријеке захтевајући од побуњеника предају.
Данунцијо је након тога прогласио ''Италијанску управу за Кварнер'' с уставом који је садржавао многе елементе каснијег италијанског [[фашизам|фашизма]] и у којем је он добио титулу вође ({{јез-ититал||duce|el}}). Како Данунцијо није признавао [[Рапалски споразум]], објавио је рат [[Краљевина Италија|Италији]]. Након што су бродови италијанске морнарице бомбардовали град (''Крвави Божић'') Данунцијо је предао град у децембру [[1920]].
==Устав==
Устав Италијанске управе за Кварнер ({{јез-ититал|Carta del Carnaro|el}}) је био спој [[анархизам|анархистичких]], [[фашизам|протофашистичких]] и [[демократија|демократских]] [[република]]нских идеја.
Данунција се често сматра претходником идеала и метода италијанског фашизма. Данунцијо је Устав написао заједно са синдикалистом Алцестеом Де Амбрисом ({{јез-ититал|Alceste De Ambris|el}}) који је направио политички и правни оквир документа, док га је Данунцијо песнички улепшао. Де Амбрис је био на челу групе побуњених италијанских морнара који су свој брод предали Данунцију. Уставом је основана корпоративна држава са девет удружења која су представљала разне привредне секторе са обвезним чланством. У десетом таквом удружењу којег је смислио сам Данунцијо били би супериорнији појединци.
Законодавна власт састојала се од два дома ({{јез-ититал|Consiglio degli Ottimi|el}} и ({{јез-ититал|Consiglio dei Provvisori|el}}), чије би заједничке сједнице ({{јез-ититал|Arengo del Carnaro|el}}) одлучивале о међународним споразумима, допунама устава и именовању диктатора у случају нужде. Уставом је као главном начелу државе одређена ''[[музика]]''.
