Википедија

Диносауруси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 24.135.124.213 (разговор) на последњу измену корисника 89.216.141.137
ознаке: враћање поништење
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Ред 67:
=== Почеци ===
 
Многи научници су дуго времена сматрали да су диносауруси били полифилетична група и да су се састојали од међусобно мало повезаних архосаура<ref>{{Citationcite book |author= H. G. Seeley |year=1887|title = On the classification of the fossil animals commonly named dinosauria |publisher= Royal Society |issue = 43 |pages=165–171}}</ref><ref>{{Citation |author=A. S. Romer |year=1956|title= Osteology of the Reptiles |publisher=University of Chicago }}</ref><ref name = "B012">{{Cite journal |last1=Brusatte|first1 = Stephen L. |title = dinosaur Paleobiology (1. ed.) |volume = 21 |issue = 2 |year=2012|isbn=978-0-470-65658-7|pages=9–20}}</ref> – данас се на диносауре гледа као на засебну групу.<ref name=MJB04>{{harvnb|Benton|2004|pp=7–19}}</ref><ref>{{Citation |author= R. T. Bakker |author2= P. Galton |year=1974|title=dinosaur monophyly and a new class of vertebrates|doi = 10.1038/248168a0 |url = http://www.nature.com/nature/journal/v248/n5444/abs/248168a0.html |pages=168–172}}</ref>
 
[[Датотека:Herrerasaurusskeleton.jpg|thumb|upright=1.25|Рани диносауруси: -{''[[Herrerasaurus]]''}- (велики), -{''[[Eoraptor]]''}- (мањи) и лубања -{''[[Plateosaur]]usa''}-.]]
Ред 122:
=== Еволуција, палеобиогеографија и палеоекологија ===
[[Датотека:Egg Mountain.jpg|thumb|лево|240px|Реконструирано станиште "Планине јаја" у [[монтана|Монтани]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
Еволуција диносауруса после [[тријас]]а била је под утицајем вегетације и распореда континената. У касном тријасу и раној [[јура|јури]] сви су континенти били скупљени у једну велику копнену масу која се назива -{''[[Pangaea]]'}-'; настањивали су је [[целофисоиди]] (месоједи) и [[просауроподи]] (биљоједи).<ref name=HCL04>{{Citationcite book |author=Thomas R., Jr. Holtz |last2=Chapman|first2=Ralph E. |last3=Lamanna|first3=Matthew C. |title=The dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages=627–642}}</ref> [[Голосемењаче]], а највише четинари, проширили су се тоеком касног тријаса и веројатно су били храна биљоједима. Просауроподи нису могли обрађивати биљке у устима и били су зависни од других начина обраде хране.<ref name=FS04>{{Citationcite book|last=Fastovsky|first=David E. |last2=Smith|first2=Joshua B. |last3=Weishampel|first3=David B. |last4=Dodson|first4=Peter|title=The Dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages= 614–626}}</ref> Хомогеност диносаурусне фауне наставила се до средње и касне јуре: од [[тероподи|теропода]] су доминирали [[цератосаури]], [[спиносауроиди]] и [[карносаури]]; од биљождера [[стегосаури]], остали припадници -{''[[Ornithischia]]''}- и [[сауроподи]]. Важне и познате фауне касне јуре завршавају у формацији Морисон у [[Северна Америка|Северној Америци]] и у налазишту Тендагуру у [[Танзанија|Танзанији]]. Фауне [[Кина|Кине]] показују већу разноликост као што су специјализирани синорапториди и необични, дуговрати сауроподи попут -{''[[Mamenchisaurus]]a''}-.<ref name=HCL04/> [[Анкилосаури]] и [[орнитоподи]] су се још више проширили, а просауроподи изумиру. Четинари и остале биљне групе као што су [[папрати]] и [[преслице]] доминирају крајоликом. За разлику од просауропода и сауропода, припадници Орнитхисцхиа су развили механизам жвакања који је омогућавао обраду хране у устима.<ref name=FS04/>
 
Тоеком ране креде Пангеа се поделила на више конитинената, па су и диносауруси постали разноликији. Анкилосаури, [[игуанодонти]] и [[брахиосауриди]] су се проширили по [[Европа|Европи]], Северној Америци и северној [[Африка|Африци]]. После су се, посебно у Африци, појавили тероподи као што су спиносауриди и каркародонтосауриди; од сауропода, значајније су постале групе [[Rebbachisauridae|ребахисаурида]] и титаносаура. У Азији су манираптори попут [[дромеосауриди|дромеосаурида]], [[трудонтиди|трудонтида]] и [[овираптосаури|овираптосаура]] постали чести, а важни биљоједи били су анкилосаури и рани [[цератопси]] попут -{''[[Psittacosaurus]]a''}-. За то време су се у [[аустралија|Аустралији]] појавили примитивни анкилосауриди, [[хипсилофодонти]] и игуанодонти.<ref name=HCL04/> Стегосаури изумиру у касној доњој [[креда (периода)|креди]] или раној горњој креди. Једна велика промена у доњој креди била је појава [[скривеносеменице|скривеносеменица]]. У исто време разне групе биљоједа развијају збијене зубе који се замењују токм целог живота. Код цератопса се појављују кљунови, а код [[хадросауриди|хадросаурида]] су они изразито развијени.<ref name=FS04/> И неки сауроподи су развили збијене зубе, као нпр. -{''[[Nigersaurus]]''}-.<ref name=serenoetal07>{{Citation |author=P. C. Sereno |author2= J. A. Wilson |author3= L. M. Witmer |author4= J. A. Whitlock |author5= A. Maga |author6= O. Ide |author7= T. A. Rowe |year=2007|title=Structural extremes in a Cretaceous dinosaur |pages= e1230 |url = http://www.plosone.org/article/fetchArticle.action?articleURI=info:doi/10.1371/journal.pone.0001230 |doi = 10.1371/journal.pone.0001230 }}</ref>
Ред 129:
 
=== Пернати диносауруси и појава птица ===
Прве праве птице појавиле су се у периоду јуре и развиле су се од манираптора,<ref name=KP04>{{Citationcite book |author=K. Padian|year=2004| title=Basal Avialae |publisher= University of California Press |isbn=978-0-520-24209-8|pages=210–231}}</ref> групе теропода врло сличних птицама. Године 1861. пронађена је позната праптица {{''[[Archaeopteryx]]''}}. Та рана птица имала је цели мозаик птичјих и тероподских особина, али је толико личила на тероподе да је један примерак који није пронађен са перјем био сврстан као -{''[[Compsognathus]]''}-. Теорија да су птице еволуирале од диносауруса појавила се [[1970е|1970-их]] година када ју је предложио [[Џон Остром]].<ref name=ostrom1973>{{Citation |last=Ostrom|first=John H. |year=1973|title=The ancestry of birds |doi=10.1038/242136a0 |pages=136}}</ref> До данас је откривено преко 100 анатомских особина између тероподних диносауруса и птица<ref>{{Citation |author=G. Mayr |author2= B. Pohl |author3= D. S. Peters |year=2005| title=A Well-Preserved Archaeopteryx Specimen with Theropod Features| doi=10.1126/science.1120331 |pages=1483–1486}}</ref> – нарочито што се тиче врата, стидне кости, ручног зглоба, рамена, ноге и прсне кости.
 
Од [[1990е|1990-их]] година до данас пронађен је велики број теропода са перјем, који су још јасније одредили сродство између птица и диносауруса. Већина тих фосила пронађена је из формације -{''Yixian''}- (североисточна Кина), која је позната по одлично очуваним фосилима. Остаци пернатих диносауруса су ретки, зато што се кожа и перје врло ретко очува, па недостају код већине фосила; према томе, многи други тероподи могли су такође имати перје. Оно је и пронађено код компсогнатида -{''[[Sinosauropteryx]]a''}-, тираносауроида -{''[[Dilong]]a''}-, -{''[[Beipiaosaurus]]a''}-, до данас највећег пернатог диносауруса,<ref>{{Citation |author= Xu X. |author2= M.A. Norell |author3= Kuang X. |author4= Wang X. |author5= Zhao Q. |author6= Jia C.|title=Basal tyrannosauroids from China and evidence for protofeathers in tyrannosauroids |publisher= Nature|year=2004|pmid= 15470426|pages=680–684}}</ref> а од манираптора пронађени су код овираптосаура, трудонтида и дромеосаурида.<ref name=KP04/><ref name=GC06>{{Citation |author=U. B. Göhlich |author2= L. M. Chiappe |year=2006|title=A new carnivorous dinosaur from the Late Jurassic Solnhofen archipelago |pages=329–332}}</ref> Перје се развило ради задржавања топлоте или ради удварања; функција лета се појавила касније у еволуцији.<ref>{{citation| author= P. Burgers |author2= L. M. Chiappe |year=1999|title=The wing of Archaeopteryx as a primary thrust generator |url= http://www.stephenjaygould.org/ctrl/news/file013.html |pages=60–62}}</ref><ref name="CowenHistLife">{{citation |author= R. Cowen |title=History of Life |publisher=Blackwell Science}}</ref> Код врсте -{''[[Microraptor|Microraptor gui]]''}- из формације -{''Yixian''}- пронађено је летно перје и на рукама и на ногама, па је веројатно једрио од дрвета до дрвета.<ref name="chatterjee2007">{{citation |author=S. Chatterjee |author2= R. J. Templin |year=2007|title=Biplane wing planform and flight performance of the feathered dinosaur Microraptor gui |url = http://www.pnas.org/cgi/reprint/0609975104v1.pdf |pages=1576–1580}}</ref> Још увек није познато како се развио прави лет.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диносауруси”