Електрична струја — разлика између измена

[[Датотека:Ohm's Law with Voltage source TeX.svg|thumbмини|upright=1.2|Једноставно електрично коло, у коме је струја приказана ознакком -{''i''}-. Однос између напона (-{V}-), отпора (-{R}-), и јачине струје (-{I}-) је -{V = IR}-; то је познато као [[Омов закон]].<ref name=Heaviside />]]

Конвенционални симбол за струју је {{math|''I''}}, што потиче од француске фразе -{''intensité de courant''}-, (јачина струје).<ref>T. L. Lowe, John Rounce, ''Calculations for A-level Physics''. стрpp. 2, Nelson Thornes. {{page|year=2002|isbn=978-0-7487-6748-9|pages=2}}</ref><ref>Howard M. Berlin, Frank C. Getz, ''Principles of Electronic Instrumentation and Measurement''. стрpp. 37, Merrill Pub. Co. {{page|year=1988|isbn=978-0-675-20449-1|pages=}}</ref> Јачина струје се обично назива једноставно ''струјом''.<ref>K. S. Suresh Kumar, ''Electric Circuit Analysis'', Pearson Education India. {{page|year=2013|isbn=978-9332514102|pages=}} section 1.2.3 "'Current intensity' is usually referred to as 'current' itself."</ref> Симбол {{math|''I''}} је користио [[Андре-Мари Ампер]], по коме је названа јединица електричне струје, у формулацији закона [[Амперов закон|Амперове силе]] (1820).<ref>A-M Ampère, [http://www.ampere.cnrs.fr/textes/recueil/pdf/recueilobservationsd.pdf ''Recueil d'Observations Électro-dynamiques'']. стрpp. 56, Paris: Chez Crochard Libraire 1822 (in French).</ref><ref name=Serway>{{harvnb|Serway|Jewett|2006|p=746}}</ref><ref name=Monk>{{harvnb|Monk|2004|p=16}}</ref> Та нотација је прихваћена у Великој Британији, где је постала стандард, мада постоји бар један часопис у коме је кориштено {{math|''C''}} уместо {{math|''I''}} до 1896.<ref>[https://books.google.com/books?id=BCZLAAAAYAAJ ''Electric Power''], vol. 6. стр. 411, {{page|1894||pages=411}}.</ref>

Код линеарних материјала као што су метали, при ниским фреквенцијама, густина струје кроз површину проводника је униформна. У таквим условима, [[Омов закон]] наводи да је струја директно пропорционална разлици потенцијала између два краја тог металног (идеалног) [[отпорник]]а (или другог [[Омски контакт|омског уређаја]]): <math>I = {V \over R} \, </math>. Код [[наизменична струја|наизменичних струја]], посебно при високим фреквенцијама, [[ефекат коже]] узрокује неравномерно простирање струје дуж попречног пресека проводника, при чем се већа густина јавља уз површину, чиме се повећава појавна отпорност.<ref name="Standard Handbook for Electrical Engineers (14th ed)) pp. 2-502–50">{{Cite book|last=Fink|first= Donald G. |last2=Beaty| first2= H. Wayne|year=2000|title=Standard Handbook for Electrical Engineers |edition=14th |publisher= McGraw-Hill |isbn=978-0-07-022005-8| p=2–50}}</ref><ref name="Hayt_5">{{citeCite book |last=Hayt|first= William H. |year=1989|title= Engineering Electromagnetics |edition= 5th |publisher= McGraw-Hill |isbn=978-0-07-027406-8|pages=}}</ref>{{rp|362}}

Приликом анализе електричних кола, могуће је да прави смер струје у неком елементу кола није познат. Стога, за струје са непознатим смером, усваја се, произвољно, ''референтан смер''. Након што се нађу стварне вредности струја у колу, поједине струје могу имати и негативне интензитете. Дакле, за негативно добијене струје, њихов прави смер је супротан од референтног који је усвојен пре решавања кола.<ref>{{cite book|title= Clinical Electrophysiology: Electrotherapy and Electrophysiologic Testing |last=Robinson|first=Andrew J. |author2= Lynn Snyder-Mackler |edition=3rd|year=2007|publisher= Lippincott Williams & Wilkins|isbn= 978-0-7817-4484-3 |url= https://books.google.com/books?id=C2-9bcIjPBsC&pg=PA10&dq=%22galvanic+current%22+%22direct+current%22#v=onepage&q=%22galvanic%20current%22%20%22direct%20current%22&f=false |pages=10}}</ref>

[[Датотека:Electromagnetism.svg|175px|thumbмини|Према [[Амперов закон|Амперовом закону]], електрична струја производи [[магнетно поље]].<ref name=Jackson>{{Cite book

|pages=238|year=1999

|pages=285|url=https://books.google.com/?id=VLm_dqhZUOYC&pg=PA213&dq=%22Ampere%27s+circuital+law%22|isbn=978-0-486-42830-7|year=2003| publisher=Dover Publications| location=Mineola, N.Y.

|pages=83|url=https://books.google.com/?id=GYsphnFwUuUC&pg=PA83&dq=displacement+%22ampere%27s+law%22|isbn=978-0-486-62263-7| publisher=Courier Dover Publications|year=1969| edition=Reprint of 1947

Свака електрична струја ствара [[магнетско поље]]. Магнетско поље се може представити затвореним кружним линијама који окружују проводника.<ref name="Jiles">{{cite book|last=Jiles| first = David C. | title = Introduction to Magnetism and Magnetic Materials | publisher = CRC | edition = 2 |year=1998| url = https://books.google.com/books?id=axyWXjsdorMC&pg=PA3 |isbn=978-0-412-79860-3|pages=3}}</ref><ref name="Feynman">{{cite book|last=Feynman|first= Richard Phillips |last2=Leighton| first2 = Robert B. |last3=Sands| first3 = Matthew | title = The Feynman Lectures on Physics | publisher = California Institute of Technology | volume = 2 |year=1964|pages=1.7–1.8 | url = https://books.google.com/books?id=uaQfAQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=%22magnetic+field |isbn=978-0-465-07998-8|pages=}}</ref>

Електрична струја се непосредно може мерити [[галванометар|галванометром]],<ref>{{Cite web |url=http://prugalvanometer.weebly.com/theory.html |title=Theory of Galvanometer |access-date = 5. 4. 2017. }}</ref> али та метода захтева претходно прекидање кола, што је непрактично у неким случајевима. Електрична струја се понекада може измерити и без прекидања кола, детектовањем и мерењем магнетског поља око проводника. Неки од таквих уређаја су [[сензор]]и [[Халов ефекат|Халовог ефекта]],<ref>{{cite web |url= http://electrical-engineering-portal.com/an-overview-of-clamp-meter |title= An Overview Of Clamp Meter |date = 6. 5. 2012 }}</ref> [[струјни трансформатор]]и и [[Калем Роговског|калеми Роговског]].<ref name="Webster">John G. Webster, Halit Eren (ed.), ''Measurement, Instrumentation, and Sensors Handbook, Second Edition: Electromagnetic, Optical, Radiation, Chemical, and Biomedical Measurement'', CRC Press. {{page|year=2014|isbn=978-1-4398-4891-3|pages=16-6}} to 16-7.</ref><ref name="Klaus Schon">Klaus Schon, ''High Impulse Voltage and Current Measurement Techniques: Fundamentals – Measuring Instruments – Measuring Methods'', Springer Science & Business Media. {{page|year=2013|isbn=978-3-319-00378-8|pages=193}}</ref>

Кад електрична струја протиче кроз [[Антена|подесно обликовани проводник]] на [[радио фреквенција]]ма може да дође до формирања [[радио талас]]а.<ref name="Graf">{{cite book|last=Graf| first = Rudolf F. | title = Modern Dictionary of Electronics | publisher = Newnes |year=1999| location = | url = {{Google books |plainurl=yes |id=uah1PkxWeKYC |pages=29|pages=29}} | doi = | id = |isbn=978-0-7506-9866-5|pages=}}</ref> Они путују брзином светлости и могу да узрокују појаву електричне струје у удаљеним проводницима.<ref name="Stutzman">{{cite book|last=Stutzman| first = Warren L. | first2=Gary A. |last2=Thiele| title = Antenna Theory and Design, 3rd Ed. | publisher = John Wiley & Sons |year=2012| location = | url = {{Google books |plainurl=yes |id=xhZRA1K57wIC |pagepages=RA1-PA564 |pages=560–564}} | doi = | id = |isbn=978-0-470-57664-9|pages=}}</ref>

<ref name=Heaviside >{{cite book| title = Electrical papers

<ref name=Griffiths >{{cite book |last=Griffiths|first=David J. |authorlink=David Griffiths (physicist) |year=1999|title=Introduction to electrodynamics |edition=3rd |publisher=Prentice Hall |isbn=978-0-13-805326-0|pages=289}}</ref>

<ref name=Purcell >{{cite book |last=Purcell|first=Edward M. |authorlink=Edward Mills Purcell |year=1985|title=Electricity and magnetism |edition=2nd |series=Berkeley Physics Course |volume=2 |isbn=978-0-07-004908-6|publisher=McGraw-Hill |pages=129}}</ref>

<ref name="Fischer-Cripps" >{{cite book| title = The electronics companion