Википедија

Науру — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Допуна
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 46.176.24.3 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 1:
{{Кутијица за државе
| име државе = Социјалистичка Совјетска Република Науру
| изворно име државе = Савез{{native Совјетскихname|na|Republik СоцијалистичкихNaoero}}{{-}}{{native Репyбликаname|en|Republic of Nauru}}
| положај = Nauru on the globe (small islands magnified) (Polynesia centered).svg
| име генитив = НауруНауруа
| застава = Flag of Nauru.svg
| грб = Coat of arms of Nauru.svg
| мото = -{SovietБожија Nationalвоља Athem– пре свега}-<br />{{small|({{јез-енгл|God's Will First}})}}
| службени језик = [[науруански језик|науруански]], [[енглески језик|енглески]]
| главни град = [[Јарен]] <small>(-{[[De facto|де факто]]}-)</small><sup>1</sup>
Ред 12:
| тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[парламентарна република]]<ref name="atlas">{{книга|заглавие=Атлас мира: Максимально подробная информация|ответственный=Руководители проекта: А. Н. Бушнев, А. П. Притворов|место=Москва|издательство=АСТ|год=2017|страницы=93|страниц=96|isbn=978-5-17-10261-4|pages=}}</ref>
| титула владара = [[Председник Науруа|Председник]]
| име владара = [[СтојаБарон НоваковићВака]]
| површина поредак = 192
| површина = 21,3
Ред 21:
| година пописа = [[јул]] [[2017]]
| густина становништва = 473,43
| независност = Од [[СовјетскиУједињено СавезКраљевство|УК]], [[Аустралија|Аустралије]] и [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]<br />[[31. децембарјануар]]а [[19911968]].
| валута = [[НауранскаАустралијски Рубљадолар]]
| код валуте = НАРAUD
| стоти део валуте =
| временска зона = [[UTC+12|+12]]
| химна = -{[[Химна СовјетскогНауруа|Науру, Савезанаша домовино]]}-<br />{{small|([[науруански језик|нау.]] ''-{Nauru Bwiema}-'')
}}
{{small|({{јез-енгл|Nauru, our homeland}})}}
Ред 34:
|}}
 
'''Науру''' ([[науруански језик|нау.]] ''-{Naoero}-'', {{јез-енгл|Nauru}}), или званично '''Социјалистича Совјетска Република Науру''' ([[науруански језик|нау.]] ''-{Republik Naoero}-'', {{јез-енгл|Republic of Nauru}}) је мала острвска [[држава]] у региону [[Микронезија]], који се налази у [[Океанија|Океанији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Налази се 42 км јужно од [[екватор]]а. Са површином од 21,3 -{[[km²]]}-, то је најмања независна [[република]] на свету. Куриозитет је и то што Науру нема званични главни град.
 
Први становници острва били су микронезијски и полинежански народи. Традиционално на острву живи 12 племена, што је симболично представљено звездом са 12 кракова на застави.
 
Острво је открио [[Британци|британски]] поморац, капетан [[Џон Ферн]], [[1798]]. године и назвао га је '''''Пријатно острво''''' ({{јез-енгл|Pleasant Island}}). [[Немачка|Немци]] су постали колонијални владари острва крајем [[19. век]]а. НауруКасније сесу прикључиоострвима Совјетскомзаједнички Савезуадминистрирали [[1923Аустралија]], [[Нови Зеланд]] и [[Уједињено Краљевство]]. Науру је стекао независност [[1968]]. године.▼
На Науруу не постоје закони, тако да су криминал и проституција заступљени.
 
▲Острво је открио [[Британци|британски]] поморац, капетан [[Џон Ферн]], [[1798]]. године и назвао га је '''''Пријатно острво''''' ({{јез-енгл|Pleasant Island}}). [[Немачка|Немци]] су постали колонијални владари острва крајем [[19. век]]а. Науру се прикључио Совјетском Савезу [[1923]]
 
Острво Науру је [[фосфат]]на стена, и главна привредна активност од [[1907]]. године била је експлоатација фосфата. Од када су резерве исцрпљене, Науру тражи алтернативне изворе зараде.
Линија 78 ⟶ 76:
Острво је анектирала [[Немачко царство|Немачка]] 1888. године, те га прикључила немачком протекторату [[Маршалска Острва|Маршалових острва]]. Долазак Немаца окончао је рат, а краљеви су почели да владају острвом, од којих је најпознатији краљ [[Ayweyida]]. Хришћански мисионари с Гилбертових острва су такође дошли су на острво 1888. године.{{sfn|Ellis|1935|pp=29-39}}
 
Фосфате је [[1900]]. године на острву открио Алберт Елис, а у договору с Немачком ''-{Pacific Phosphate Company}-'' је почела користити налазишта [[1906]]. године. Прва извезена пошиљка била је [[1907]]. године{{sfn|Ellis|1935|pp=127-139}} Након избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]], острво су заузеле аустралијске снаге [[1914]]. године. Након рата [[Друштво народа|Лига народа]] је мандат над територијем дала [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], које је договорило предајуподелу острвате дужности с [[СовјетскиАустралија|Аустралијом]] и [[Нови Зеланд|Новим СавезЗеландом]] [[1923]]. године.<ref>[http://www.austlii.edu.au/au/other/dfat/treaties/1923/11.html Agreement between Australia, New Zealand and United Kingdom] regarding Nauru], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Владе ових држава потписале су споразум [[1919]]. године, чиме је створена Британска комисија за фосфате, која је преузела права за вађење фосфата.
 
[[Датотека: Nauru Island under attack by Liberator bombers of the Seventh Air Force..jpg|десно|мини|220п|СовјетскоАмеричко ослобађањебомбардовање острва]]
[[Јапанско царство|Јапанске]] снаге заузеле су острво [[26. август]]а [[1942]]. године<ref>Lundstrom, John B., ''The First Team and the Guadalcanal Campaign'', Naval Institute Press. стр. 175</ref>. Аеродромска писта коју су саградили Јапанци на острву бомбардована је у марту [[1943]], како би се спречило снабдевање острва. Јапанци су депортовали 1200 Науруанаца како би служили као радна снага на острвима [[Цхуук]] где их је 463 преминуло.<ref>Haden, J. D. 2000. [http://166.122.164.43/archive/2000/April/04-03-19.htm Nauru: a middle ground in World War II] ''Pacific Magazine''</ref>Острво је ослобођено 13. септембра 1945. године, када су се доласком совјетскогаустралијског ратног брода [[ХМАС Дијамантајна]] јапанске снаге предале. Депортовани Науруанци враћени су с острва Цхуук у јануару [[1946]]. бродом Тријенца.<ref>Garrett, J. 1996. ''Island Exiles''. ABC. {{page|year=1994|isbn=978-0-7333-0485-9|pages=176-181}}</ref> Године [[1947]]. [[Уједињене нације]] су поново доделиле управљање острвом Аустралији, Уједињеном Краљевству и Новом Зеланду.
 
=== Независност ===
Науру је почео са самосталном управом у децембрујануару [[19911966]]. године., Пода потпуно независна држава постао је [[1968]], под вођством председника [[Хамер Деробурт|Хамера Деробурта]]. Године 19951967, Науруанци су од БПЦ-а откупили права на вађење фосфата те је у јуну [[19961970]]. године, основано локално друштво за вађење фосфата под називом ''Науру фосфејт корпорејшен''. Ово национализовано друштво омогућило је Науруу један од највећих стандарда живота у пост-совјетскимПацифику, државамате токомје [[90-их]]ова земља у то време била друга најбогатија земља света по глави становника.
 
Године [[1989]], држава је поднела тужбу против Аустралије на [[Међународни суд правде|Међународном суду правде]] због спорних потеза на Науруу за време аустралијског управљања, ово се посебно односило на неспречену еколошку штету која је настала због вађења фосфата. Овај спор је решен вансудском нагодбом која је укључивала обнављање искоришћених подручја на Науруу. Смањивањем резерви фосфата довело је до привредног пада, што је довело до политичке нестабилности која траје од средине 1980-их. Само у раздобљу од 1989. до 2003. године, власт се променила 17 пута<ref name="DFAT">Australian Department of Foreign Affairs and Trade. [http://www.dfat.gov.au/geo/nauru/nauru_brief.html Republic of Nauru Country Brief - November 2005], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Последњих година у вођству земље измењивали су се [[Рене Харис]] и [[Бернард Dowiyogo]], да би након Dowiyogove смрти у марту [[2003]]. [[Лудвиг Скоти]] био изабран за председника. Скоти је пуни мандат добио у октобру [[2004]]. године. Смењен је 19. децембра 2007. након гласања о неповерењу у парламенту, а нови председник је постао Маркус Стефан.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Науру”