Златни павиљон (роман) — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Златни павиљон''' је роман јапанског аутора [[Јукио Мишима|Јукија Мишиме]]. Објављен је 1956. године и превео га је на енглески [[Иван Морис]] 1959. године.
 
Роман је делимично заснован на згариштима Златног павиљона, Зена, будистичког храма у [[Кјото|Кјотоу,]] од стране младог аколита 1950. године. Павиљон датира још од пре 1400. године и био је национални споменик који је избегао многа разарања током историје и пожар који је шокирао Јапан. Ово дело је засновано на стварном догађјудогађaју из 1950. године. Роман описује сложено патолошко понашање и злочин из очаја, који је извршио један младић, студент зен-будизма, за време припрема за свештенички позив у храму у Кјоту, ремек-делу будистичке архитектуре, старом више од петсто година. Будући свештеник – ружног лица и од детињства муцавац – патио је опседнут недостижном лепотом Златног павиљона. На ужас свих Јапанаца, двадесетједногодишњи Мизогучи, коме је лепота Златног павиљона била животни проблем, спалио је овај историјски споменик и будистичко светилиште, које је подигао велики шогун Ашикага Јошимуцу (1358–1408), војсковођа, естета и велики поклоник зенитизма. Јапанци су убрзо обновили Златни павиљон, своје национално благо, а Мишима је написао своје ремек-дело.<ref>{{Cite web|url=https://www.delfi.rs/knjige/10646_zlatni_paviljon_knjiga_delfi_knjizare.html|title=Златни павиљон|last=Мишима|first=Јукио|date=|website=Делфи|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=09.08.2018.}}</ref>
 
== Плот ==
 
=== Детињство ===
Главни јунак Мизогучи је син будистичког свештеника који болује од туберкулозе, живи и ради на удаљеном Кејпу Нариу, на северној обали [[Хоншу|Хоншуа.]] Током детињства живео је са ујаком у селу Шираку(師楽), близу Маизируа. Током детињства, отац га је уверавао да је Златни павиљон најлепша грађевина на свету и храму и он постаје објекат његове маште. Глупи дечак, из сиромашне породице, без пријатеља, почиње да машта о храму. Када се поморски кадет, који је посетио његову школу нашалио са њим, он му уништава ствари. Почиње да мрзи комшиницу Уико и након што је њен дечко, десничар убије, због издаје, Мизогучи је уверен да је његово проклетство испуњено.
 
Његов болесни отац га први пут води у Златни павиљон, у пролеће 1944. године и упознаје га са главним Таиамом Досеном. Након смрти његовог оца, Мизогучи постаје аколит у храму. Његов пријатељ иде у средњу школу Ринзаи Академије, ради у фабрици и фасциниран је идејом да ће златни павиљон неизбежно бити спаљен до темеља.
 
=== Пријатељство са Кашивагијем ===
Током зиме 1944–5 године, Храм посећује пијани амерички војник и његова трудна јапанска девојка. Он гура своју девојку у снег и наређује Мизогучију да јој гњечи желудац, дајући му две кутије цигарета у замену за то. Мизогучи иде унутра и показује кутије оцу Досену, коме је главу обријао ђакон. Отац Досен му се захваљује и каже му да је изабран за стипендију на Универзитету Отани.
 
Кашиваги се хвали својом способношћу да заведе жене ,тако што их наводи да се осећају лоше због њега. Он показује његову методу Мизогучију тако што се претвара испред девојке.
 
У пролеће 1948. године Кашиваги га посећује у храму и даје му поклон. Мизогучи га води у своју кућу и док он прича причу о Нансену и мачку, Кашиваги почиње да склапа аранжман и каже да га је девојка научила да прави [[Икебана|икебану]].
 
=== Непријатељство са оцем Дошеном ===
У јануару 1949. Мизогучи је шетао и помислио је да је видео оца Дошена са гејшом. То му је моментално одвукло пажњу, почео је да прати пса, изгубио га је, а потом је у задњој уличици је спазио оца Дошена у изнајмљеном аутомобилу са гејшом. Био је толико изненађен да се гласно насмејао, а отац Дозен га је назвао будалом.
 
=== Паљење павиљона ===
Коначно се сетио речи Ринзаироку: "Када упознате Буду, убијте Буду", и онодлучио је одлучио да настави са својим планом. Улази у Кинкаку и пали бале. Трчи горе и покушава да уђе у павиљон, али врата су закључана. Чека на вратима два минута. Изненада осећајући да је славна смрт "одбила" њега, он се врати доле ивраћа из храма, гушећи се од дима., Настављанаставља да трчи, из храма, и на брду под називом Хидари Даимоњи, на северу, баца арсен и нож, упали цигарету и гледа павиљон како гори.<ref>{{Cite book|title=Introduction. The Temple of the Golden Pavilion|last=Keene|first=Donald|publisher=Everyman's Library|year=1994|isbn=1-85715-169-0|location=London|pages=pp. ix}}</ref>
 
== Ликови ==
 
==== Права прича ====
Име аколита је било Хајаши Јокен, а шогун је био Мураками Јикаи. Проститутка се звала Хеиа Теруко. Хајашијева мајка се бацила под воз убрзо након догађаја. Његова казна је смањена због његове шизофреније; пуштен је 29. септембра 1955. године, исте године када је почела обнова и умро је у марту 1956. године.. Цртежи у унутрашњости павиљона су обновљени. много касније; чак и златни лист, који је нестао пре 1950. године је замењен.
 
Мишима је сакупио информације које је могао, чак је и посетио Хајаши у затвору и као резултат роман прати стварну ситуацију.
* Ењо ( "Пожар", 1958), режирао га је Кон Ичигава, био је најбоље критички оцењен филм који је сниман по Мишимином роману.
* Кинкаку-ји (1976), режија Јоики Табакаши
* Књига је била једанбазирана одна три Мишимина романа, адаптацију је радио Паул Шрадер за епизоде у свом филму Мишима: Живот у 4 епизоде (1985).
 
==== Остало ====
65

измена