Златни павиљон (роман) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 27:
'''Златни павиљон''' је роман јапанског аутора [[Јукио Мишима|Јукија Мишиме]]. Објављен је 1956. године и превео га је на енглески [[Иван Морис]] 1959. године.
Роман је делимично заснован на згариштима Златног павиљона, Зена, будистичког храма у [[Кјото|Кјотоу,]] од стране младог аколита 1950. године. Павиљон датира још од пре 1400. године и био је национални споменик који је избегао многа разарања током историје и пожар који је шокирао Јапан. Ово дело је засновано на стварном
== Плот ==
=== Детињство ===
Главни јунак Мизогучи је син будистичког свештеника који болује од туберкулозе, живи и ради на удаљеном Кејпу Нариу, на северној обали [[Хоншу|Хоншуа.]] Током детињства живео је са ујаком у селу Шираку(師楽), близу Маизируа. Током детињства, отац га је уверавао да је Златни павиљон најлепша грађевина на свету и храму и он постаје објекат његове маште. Глупи дечак, из сиромашне породице, без пријатеља, почиње да машта о храму. Када се поморски кадет, који је посетио његову школу нашалио са њим, он му уништава ствари. Почиње да мрзи комшиницу Уико и након што је њен дечко, десничар убије, због издаје, Мизогучи је уверен да је његово проклетство испуњено.
Његов болесни отац га први пут води у Златни павиљон, у пролеће 1944. године и упознаје га са главним Таиамом Досеном. Након смрти његовог оца, Мизогучи постаје аколит у храму. Његов пријатељ иде у средњу школу Ринзаи Академије, ради у фабрици и фасциниран је идејом да ће златни павиљон неизбежно бити спаљен до темеља.
=== Пријатељство са Кашивагијем ===
Током зиме 1944–5 године, Храм посећује пијани амерички војник и његова трудна јапанска девојка. Он гура своју девојку у снег и наређује Мизогучију да јој гњечи желудац, дајући му две кутије цигарета у замену за то. Мизогучи иде унутра и показује кутије оцу Досену, коме је главу обријао ђакон. Отац Досен му
Кашиваги се хвали својом способношћу да заведе жене
У пролеће 1948. године Кашиваги га посећује у храму и даје му поклон. Мизогучи га води у своју кућу и док он прича причу о Нансену и мачку, Кашиваги почиње да склапа аранжман и каже да га је девојка научила да прави [[Икебана|икебану]].
=== Непријатељство са оцем Дошеном ===
У јануару 1949. Мизогучи је шетао и помислио је да је видео оца Дошена са гејшом. То му је моментално одвукло пажњу, почео је да прати пса, изгубио га је, а потом је у задњој уличици
=== Паљење павиљона ===
Коначно се сетио речи Ринзаироку: "Када упознате Буду, убијте Буду", и
== Ликови ==
Ред 77:
==== Права прича ====
Име аколита је било Хајаши Јокен, а шогун је био Мураками Јикаи. Проститутка се звала Хеиа Теруко. Хајашијева мајка се бацила под воз убрзо након догађаја. Његова казна је смањена због
Мишима је сакупио информације које је могао, чак је и посетио Хајаши у затвору и као резултат роман прати стварну ситуацију.
Ред 87:
* Ењо ( "Пожар", 1958), режирао га је Кон Ичигава, био је најбоље критички оцењен филм који је сниман по Мишимином роману.
* Кинкаку-ји (1976), режија Јоики Табакаши
* Књига је била
==== Остало ====
|