Лавослав Ружичка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 213.149.62.141 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
мНема описа измене |
||
Ред 18:
}}
'''Лавослав (Леополд) Ружичка''' ([[Вуковар]], [[13. септембар]] [[1887]] — [[Мамерн]], [[26. септембар]] [[1976]]) био је [[Краљевина Југославија|југословенско]]-[[Швајцарска|швајцарски]] научник, [[Чеси|чешког порекла]]. Носилац је осам почасних доктората — четири за [[Наука|науку]], два за [[Медицина|медицину]], и по једног за [[природне науке]] и [[право]]. Године [[1939]]. године постао је добитник [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]].
== Младост и образовање ==
[[Датотека:House where Lavoslav Ruzicka was born.GIF|мини|300п|Родна кућа Лавослава Ружичке]]
Ружичка је рођен 1887. године у [[Вуковар]]у (у то време део [[Аустроугарска|Аустроугарске]]). Потиче из сељачко-занатлијске породице. Похађао је гимназију у [[Осијек]]у. По завршетку гимназије определио се за технику. Уписао је хемију, вероватно због тога што се надао послу у тада ново отвореној рафинерији [[шећер]]а у Осијеку.
Због тешке свакодневице и политичке нестабилности, одлази на Високу техничку школу у [[Карлсруе]]у у [[Немачка|Немачку]]. Био је добар студент у подручјима које је волео и за које је мислио да ће му бити потребни у будућности, као нпр. [[органска хемија]].
Тамо је Ружичка успоставио успешну сарадњу с [[Херман Шаудингер|Херманом Шаудингером]]. Радећи с њим [[1910]]. године добија диплому и са Шаудингером одлази у [[Цирих]] и постаје његов асистент.
== Рад и истраживање ==
Ружичкини први радови били су из подручја природних спојева. Цео свој живот остао је на том подручју. Проучавао је структуре активних компонената биљке ''-{Pyrethrum cinerariifolium}-'' далматинског бухача. Радећи, дошао је у додир са хемијом тарпена — веома интересантног за [[Индустрија|индустрију]] парфема. Намеравао је започети самостална истраживања, и успоставио је успешну и продуктивну сарадњу са компанијом у [[Женева|Женеви]].
Године [[1916]] — [[1917]]. добија подршку највећег светског произвођача парфема ''Харман & Рајмер'' из Холзминдена у Немачкој. Због знања из подручја тарпена, [[1918]]. године постаје ванредни професор, а [[1923]]. и почасни професор на ETH-у универзитета у Цириху. Београдске општинске новине су 1940. године писале да "наш земљак" Ружичка, који је добио тада Нобелову награду, није могао да добије место на Универзитетима у Загребу и Београду.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1940. године</ref>
Године [[1921]]. Ружичка се придружује женевским произвођачима парфема. Радећи тамо стиче финансијску стабилност, и из [[Цирих]]а одлази у [[Базел]]. Године [[1927]]. постаје професор органске хемије на универзитету у [[Утрехт]]у у [[Холандија|Низоземској]]. Тамо остаје три године, а касније се поново враћа у Швајцарску, где постаје водећи стручњак на подручју хемијске индустрије.
Ред 43:
Ружичка се значајно посветио проблемима едукације. Инсистирао је на бољој организацији академског образовања и научног рада у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], те је успоставио Швајцарско-Југословенско друштво. Такође је постао и почасни члан тадашње Југословенске академије наука и уметности у [[Загреб]]у. У [[Швајцарска|Швајцарској]] је основана награда „Ружичка“ за младе научнике који раде у Швајцарској. У родном [[Вуковар]]у је њему у част отворен [[музеј]] ([[1977]]) који је уништен [[1991]]. године.
== Референце ==
{{reflist}}
== Најзначајније награде ==
| |||