Манастир Чукљеник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
спајање са Црква Св. оца Николаја у Чукљенику |
|||
Ред 1:
{{Споменик културе
|Име=Манастир Чукљеник
Линија 26 ⟶ 25:
|Остава=
}}
'''Манастир Чукљеник''' се налази у истоименом селу [[Чукљеник (Лесковац)|Чукљеник]],
Манастир се некада налазио у атару села [[Накривањ]], па се често назива и '''Накривањски манастир'''. Црква манастира је посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]], претвореном у мирску још 1884. године, а некада је постојала и грчка црква Успења Пресвете Богородице. Нема поузданих података о настајању и прошлости манастира, али засигурно манастир је старији од села, које се уз њега формирало тек после [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
== Положај ==
Манастир се налази у селу [[Чукљеник (Лесковац)|Чукљеник]], недалеко од [[Вучје|Вучја]], јужно од [[Лесковац|Лесковца]], на северним обронцима [[Кукавица (планина)|Кукавице]]. Комплекс је смештен под ћувиком званом Црквени чукар, одмах после састава Мале и Чукљеничке реке, у [[Лесковац|општини Лесковац]] у [[Јабланички округ|Јабланичком управном округу]].
;Географски положај:
* Северна географска ширина: 42° 52′ 05"
* Источна географска дужина: 21° 57′ 20"
* Надморска висина: 554 m
== Историја ==
О историји манастира и саме цркве не зна се много тога. Први пут се под овим именом помиње у турским пописима 1516, 1530. и 1536. године, када је забележено да код села Накривањ налазио манастир са црквом Светог Николе. Манастир је порушен 1575/6. године, али је убрзо обновљен. Манастир се поново помиње у 18. веку и највероватније је поново страдао 1841. године, у време [[Нишка буна|Нишке буне]]. У време [[Велике сеобе Срба|Прве сеобе Срба 1690. године]], манастир је посетио пећки патријарх Арсеније Чарнојевић и у њему боравио месец дана,<ref name="eparhijaniska">[http://eparhijaniska.rs/намесништва/139-а-н-прво-лесковачко/4101-чукљеничка-парохија Епархија нишка, Чукљеничка парохија]</ref> да би 1786. године, у време митрополита нишког Калиника I и калуђера Јоаникија и Игнатија, била подигнута Црква Успења Пресвете Богородице. У 19. веку
=== Црква Успења Пресвете Богородице ===
Током 19. века дошло је до сукоба грчке и српске струје око подизања цркве Св. Богородице у Чукљенику, где су иначе боравили грчки калуђери. Будући да је у то време епископ нишки био [[Калиник Грк]], који је довођењем грчких монаха и градњом цркава покушао грцизацију становништва, 1786. године је, за време грчких калуђера Јоаникија и Игњатија, изграђена грчка црква непосредно поред цркве Св. Николе. Нову цркву осветио је лично владика Калиник, који је наредио да се убудуће службе морају вршити само у тој новој цркви. Та одлука је у народу изазвала револт и протест, па је владика чак наредио да се црква Св. Николе сруши. Међутим, одлуку о рушењу није смео нико да спроведе. [[Михаило Ристић]] забележио је да су у цркви Св. Богородице одслужене само две литургије и да је она одмах након тога срушена. Како је црква срушена, да ли се сама срушила или је неко срушио, није познато. Ристић је такође забележио и причу да је некакав мајстор Игњат гледао како се црква зидала од округлог речног белутка и да је одмах прогнозирао рушење исте. Вероватно је то био разлог рушења, мада је можда је незадовољан народ срушио нову цркву, с обзиром да је стара црква Св. Николе била напуштена и да се у њој није служила литургија.<ref name="Вучетић2012">{{cite book|author=Биљана Вучетић|title=Наша ствар у Османском царству: Our Issue in the Ottoman Empire|url=http://books.google.com/books?id=enSeCgAAQBAJ|date=1. септембар 2012|publisher=Istorijski institut|isbn=978-86-7743-095-5|pages=}}</ref>
Постоји и легенда о рушењу цркве Свете Богородице која каже да је поред цркве становао поп Михаило, а заједно са њим и неки стари црквењак. Једне ноћи се у сну попу јавио старац са белом брадом и рекао му: „Михаило, иди с црквењака у голему, грчку цркву, извучите двери, иконе и друго, црква ће се сруши.” Поп Михајло се пробудио, отишао црквењаку, међутим он је спавао, а поп није хтео да га буди. Помислио је да му се у сну само нешто учинило, па се вратио да спава. Старац му се поново јавио у сну и рекао исто
[[Датотека:
Много тога у овим причама проте Драгутина Ђорђевића се не слаже, па се оба предања могу одбацити. {{цитат2|Примера ради, натписи на фрескама у данашњем храму светог Николаја су потписане грчким језиком, а иконе на иконостасу словенским. Вероватније је да је храм Успења Пресвете Богородице који се срушио био храм који су подигли Срби, а да су сачувани светог Николаја подигли грчки монаси.<ref name="eparhijaniska">[http://eparhijaniska.rs/намесништва/139-а-н-прво-лесковачко/4101-чукљеничка-парохија Епархија нишка, Чукљеничка парохија]</ref>}}
Данас постоји црква Свете Богородице, грчка црква, коју је реконструисао свештеник Сава Аврамовић, парох стројковачки. Она је дугачка 6 метара, широка 3,5 и висока 3 метра.<ref>Драгутин М. Ђорђевић, Белешке за летопис цркве чукљеничке</ref> Од старе цркве данас су сачувани само свети Престо и иконе које су постављене на иконостас цркве Св. Николе.<ref name="eparhijaniska"/>
== Архитектура и унутрашњост ==
Црква је мала, једнобродна, полуобличасто засведена црква са полукружном [[Апсида|апсидом]] и истовремено зиданом [[нартекс|припратом]], која припада типу [[храм]]ова са прислоњеним луковима. Горње партије зидова и свод цркве сачували су минуциозно изведене зидне слике, дело даровитих грчких сликара [[18. век]]а. Спољна [[нартекс|припрата]] је накнадно дограђена. Југоисточно од цркве смештен је параклис. У црквеном дворишту је до [[Други светски рат|Другог светског рата]] постојао и велики [[Конак (манастир)|конак]] на спрату, подигнут 1853. године, смештен северозападно од цркве, уз обимни зид. Просторије овог конака коришћене су за једну од прве две школе манастирског типа у Поречју пре ослобођења од Турака.<ref>Драгољуб Трајковић, Немањина Дубочица, Београд, 1961.</ref> Манастирска црква је након ослобођења, 1884. године, претворена у мирску. Живописана је, али су фреске данас прилично потамнеле од дима, с обзиром да је црква била паљена.▼
▲[[Датотека:Manastirska vodenica Čukljenik, Leskovac, a01.JPG|250px|мини|Манастирска воденица]]
▲Црква је мала, једнобродна, полуобличасто засведена црква са полукружном [[Апсида|апсидом]] и истовремено зиданом [[нартекс|припратом]], која припада типу [[храм]]ова са прислоњеним луковима. Горње партије зидова и свод цркве сачували су минуциозно изведене зидне слике, дело даровитих грчких сликара [[18. век]]а. Спољна [[нартекс|припрата]] је накнадно дограђена. Југоисточно од цркве смештен је параклис. У црквеном дворишту је до [[Други светски рат|Другог светског рата]] постојао и велики [[Конак (манастир)|конак]] на спрату, подигнут 1853. године, смештен северозападно од цркве, уз обимни зид. Просторије овог конака коришћене су за једну од прве две школе манастирског типа у Поречју пре ослобођења од Турака.<ref>Драгољуб Трајковић, Немањина Дубочица, Београд, 1961.</ref>
Ван порте, на
<center>'''Манастирска воденица поред црквене порте'''</center>
▲Ван порте, на Малој реци која се улива у Чукљеничку, налази се манастирска [[Vodenica|воденица]] [[речна змија|поточара]], према натпису на опеци подигнута [[1786]]. Својом старином и димензијама, организацијом простора и градњом у којој се применом косника наглашава декоративност, она представља репрезентативан пример народног неимарства.<ref>[http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XIII%201981/Saopstenje_XIII_1981_Manastirska_vodenica_u_selu_Cukljeniku.pdf Манастирска воденица у селу Чукљенику - Надежда Пешић-Максимовић, Ђорђе Митровић]</ref> Веома је карактеристичан запис на црквеној воденици на самом саставу Мале и Чукљеничке реке. Запис потиче из 1786. године и гласи: „На лето, господње 1786. год. тој пише оче Јоаникије сеј и Игњатије”, што указује на то да је ове године или подигнута или реновирана манастриска воденица и да су у манастиру у том периоду били калуђери Јоаникије и Игњатије.<ref name="porecjee">Јован В. Јовановић, Лесковачко поречје: антропогеографска и социолошка студија, Лесковачки зборник, 1972</ref>
{{double image|center|Manastirska vodenica Čukljenik, Leskovac, a01.JPG|300|Manastirska vodenica Čukljenik, Leskovac, a03.JPG|300}}
У цркви се налази и необична икона Св. [[Архангел Михаил|Архангела Михаила]] на којој он држи ђавола за косу и убија га. Поред иконе, у цркви се чува и [[бакротиск]] на свили ''Вазнесење Христово са представом Пећке патријаршије'', дело [[Христофор Жефаровић|Христофора Жефаровића]], који је 1743. године посетио манастир и поклонио му бакротиск. У цркви се данас чува минеј који је манастиру поклонио свештеник Костадин Николић 1873. године. Непосредно поред порте храма налази се очувана манастирска воденица, која и даље функционише, а која је, према запису калуђера Игнатија, подигнута 1786. године. Осамдесетих година 20. века изведена је превентивна заштита цркве и воденице.<ref name="eparhijaniska"/>
== Влајков споменик ==
{{главни чланак|Влајков споменик}}
У порти храма налази се споменик погинулим војницима и цивилима пострадалим у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турском рату]]. Поред тога, у порти цркве, крај самог храма постоји споменик [[Влајко Раденковић|Влајку Раденковићу]] (Стојановићу), великом борцу заслужном за ослобођење Лесковца и целог краја из [[Голешница|Голешнице]] код [[Алексинац|Алексинца]] који је погинуо у Вучју, 22. децембра 1877. године.<ref name="Trajković1977">{{cite book|author=Dragoljub Trajković|title=Iz prošlosti Leskovca i okoline: studije i članci|url=http://books.google.com/books?id=UXcSAQAAIAAJ|year=1977|publisher=Narodni muzej}}</ref> Споменик је подигнут 1907. године. Висок је 3,25 метара, у виду пирамиде и са свих страна утиснут је текст са подацима о овом борцу. На једној страни стоји написано: „Не нам, не нам но имену твојему”. На западној страни: „Овде лежи четовођа Владимир син Стојана и Стане Раденковић рођен у Галешници, окр. алексиначки, 14. септембра 1850 год”. На јужном делу је записано: „Погину у борби за свога краља, веру и отаџбину 22. децембра 1877 год. бранећи се са усташама ср. лесковачког у Вучју. Вечна му памет”. На источном делу споменика су следећи подаци: „Белег овај подиже му благодарни народ среза Лесковачког руковођен својим врлим ср. начелником Миланом Стефановићем. Слава му”.<ref>Лесковачки зборник XIII 1973, стр. 18</ref>
== Види још ==
Линија 56 ⟶ 67:
* [[Манастири Епархије нишке]]
* [[Манастири и цркве Јужне и источне Србије]]
* [[Чукљеник (Лесковац)]]
* [[Архијерејско намесништво Прво Лесковачко]]
==
{{reflist}}
Линија 65 ⟶ 78:
* [http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XIII-1981/Saopstenje_XIII_1981_Manastirska_vodenica_u_selu_Cukljeniku.pdf Манастирска воденица у селу Чукљенику] heritage.gov.rs
* [http://eparhijaniska.rs/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/139-%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/4101-%D1%87%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0 Чукљеничка парохија] eparhijaniska.rs
* [http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.rs/2010/09/blog-post_10.html Парохије у саставу Нишке Епархије]
* [http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.rs/2010/09/blog-post_10.html Парохије у саставу Нишке Епархије - Илустрована историја Српске православне цркве]
{{Манастири Епархије нишке}}
| |||