Велес (бог) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: af:Weles
мало сређено
Ред 1:
'''Велес''' је [[Стара словенска вера|словенски бог]] [[Поље|поља]], [[пашњак]]а и [[шума]] односно [[Усеви|усева]], [[Стока|стоке]] и [[Дивље животиње|животиња (дивљих)]]. Његов [[Животиња|животињски]] пандан је [[медвед]], док је у [[Хришћанство|хришћанству]] његову улогу преузео [[Свети Василије Велики|свети Василије]] (или [[Свети Власије|свети Власије]],[[Свети Блаж|свети Блаж]]). Има неких аутора који у њему виде и [[Стара словенска вера|словенског бога]] [[Подземни свет|подземног света]], а неки му приписују и заштиту [[Поезија|поезије]]. По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области [[Стара словенска вера|старе словенске вере]] познат као ''[[Велесова књига|Велесова или Влес књига]]''.
:''Готово ништа везано за веру Старих Словена се не може са сигурношћу тврдити, већ све спада у домен научних теза.''
'''Велес''' је [[Стара словенска вера|словенски бог]] [[Поље|поља]],[[пашњак]]а и [[шума]] односно [[Усеви|усева]],[[Стока|стоке]] и [[Дивље животиње|животиња(дивљих)]].Његов [[Животиња|животињски]] пандан је [[медвед]],док је у [[Хришћанство|хришћанству]] његову улогу преузео [[Свети Василије Велики|свети Василије]](или [[Свети Власије|свети Власије]],[[Свети Блаж|свети Блаж]]).Има неких аутора који у њему виде и [[Стара словенска вера|словенског бога]] [[Подземни свет|подземног света]],а неки му приписују и заштиту [[Поезија|поезије]].По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области [[Стара словенска вера|старе словенске вере]] познат као ''[[Велесова књига|Велесова или Влес књига]]''.
 
== ИменаЕтимологија ==
 
Код Русаисточних Словена (данашњих Руса, Белоруса и Украјинаца) се појављује назив Волос, док се међу западним и јужним Словенима назива Велесом.
 
== Особине ==
Линија 10 ⟶ 9:
Словени су у Велесу видели бога који се брине о њиховој прехрани.Тако је било још у сакупљачко-ловачкој заједници када је он као медвед-шумски цар бринуо да буде довољно дивљачи и плодова за људе,али је бринуо и о животињама и биљкама бранећи их од људи.Након преласка на земљорадничко-сточарски тип заједнице он је на себе преузео и бригу о усевима и стоци.Био је задужен да жетва буде довољна и ако је могуће обилна,да је не покосе град или нека пошаст и да се стока размножава и не липше од болести и глади.
 
=== Бог поља (земљорадње) ===
 
Словени су сматрали Велеса заштитником усева и њему су се молили за обилну жетву.Та веровања су се одржала у обичају тзв. Велесове или Божије браде како се назива први(или последњи) сноп жита који се увеже и након откоса се намести у врх амбара или се чува у кући.Зрна из овог снопа се користе као прва у сетви наредне године,али и за прављење брашна од ког се касније месе посебни хлебови,а код Срба се од тог брашна месио славски колач.
 
=== Бог пашњака (стоке) ===
 
У Велеса као сточног бога заклињу се Руси приликом закључивања мира са Византинцима(Грцима).
Линија 20 ⟶ 19:
(Из Несторове хронике,рус:скот - стока,марва.)
 
=== Бог шума (дивљачи) - Бог Медвед ===
 
Сматра се да је териоморфни и првобитни облик Велеса био Медвед,који је представљао шумског цара који је бринуо у шумским животињама и плодовима,као и о самој шуми.
 
== Велес као= Бог подземног света ===
 
Велес је такође описан као демон и бог подземља. Такође, он је и стални противник Перуна. О томе говори и стари мит вечне борбе Перуна и Велеса - Велес као змија гмиже уз стабло Светског Дрвета да би преузео небо, док га Перун гађа громовима (наводно, тако настају громови.) и кад га победи, Перун пушта кишу на земљу у знак тријумфа над демоном. Стари Словени виде свет као једно огромно дрво, које називају Светско Дрво. У његовим крошњама обитава Перун, заједно са већином богова, док у његовом корењу обитава Велес, као владар подземног света и господар мртвих.
 
Такође, постојао је један фестивал, кад, при крају године, кад Сунце стари и губи снагу, хаос све више јача, границе између светова бледе и Велес у свет живих пушта мртве. Овај празник се звао Велика Ноћ, а тај празник се и данас појављује у неким словенским земљама као Коледо, нешто попут словенске Ноћи Вештица. Младићи који су се звали коледари или вучари су се облачили у овчије руно, стављали чудовишне маске и ишли да праве доста буке и певају песме.
 
== Велес као Бог песништва ==
 
== Велесова књига ==
{{Главни чланак|Велесова књига}}
 
Велесова или Влес књига је скупина записа на брезовим дашчицама писана посебном азбуком тзв. влесовицом,а последњи записи су датирани у X век.Сматра се да су је писали руски жреци који кроз њу описују прошлост,живот и веру Руса.Њена аутентичност није доказана,а прозападни(прогермански) историчари је сматрају фалсификатом.