Максимилијан II, цар Светог римског царства — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 36:
Карло V је наиме већ одраније одредио да царски круну наследи његов брат [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд]], али се сада предомислио у корист свог сина [[Филип II од Шпаније|Филипа]]. Споразумом из 1550. одређено је да Карла ипак наследи Фердинанд, а Фердинанда Филип. Ипак, немачким поседима Хабзбурга требало је да у Филипово име управља Максимилијан који је добио титулу краља Римљана. Овај споразум никада није примењен и представљао је једини неспоразум у оквиру династије Хабзбурга. Ипак, када се [[1552]]. Максимилијан озбиљно разболео причало се да је отрован како би се сачувала владарска права његовог брата од стрица [[Филип II од Шпаније|Филипа II]].
Од 1550. Максимилијан је пребивао у Бечу где је обављао дужности везане за одбрану аустријских поседа од продора [[Османско царство|Османлија]]. Главно питање овог периода било је Максимилијанова оданост [[католицизам|
У фебруару 1562. Максимилијан је у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] изабран за краља Римљана и убрзо крунисан. Захваљујући овој титули у пракси је постао краљ Немачке. Током изборне конклаве морао је да убеђује католичке [[кнежеви-изборници|кнежеве изборнике]] у своју оданост
Односи са шпанском граном Хабзбурга побољшани су током Максимилијанове владавине. Филипу II је [[1568]]. умро већ одређени наследник [[Дон Карлос]] тако да се Максимилијан понадао да би неки од његових синова могао да наследи шпански престо. Врхунац добрих односа био је [[1570]]. када се Максимилијанова ћерка Ана удала за свог ујака Филипа II и тако је постала четврта супруга шпанског краља. Ипак, Максимилијан није могао да наговори Филипа да ублажи мере против [[Протестантизам|протестаната]] у хабзбуршкој Низоземској. С друге стране, Скупштина сталежа (Дијета) у [[Шпајер]]у 1570. није прихватила цареве предлоге да се ојачају царска овлашћења у погледу спречавања преласка страних војски преко територије царства. Протестантски кнежеви су наиме сматрали да цар тако жели да спречи да војно помажу протестанте у Низоземској и Француској. Дијета у Шпејеру је ипак издвојила мање суме намењене одбрани хабзбуршких поседа од налета Османлија.
| |||