Вијетнам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon cinjenica
корекције
Ред 86:
 
== Привреда ==
[[Датотека:Rice fields near Sapa, Viêt Nam.jpg|thumb|Пиринчана поља у [[Са Па]].]]
[[Датотека:LANDMARK72.jpg|thumb|Ханојски [[Кеангнам Ханојска кула]], највиша зграда у Вијетнаму.]]
 
По извештају [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонд]] (ИМФ) из 2012. године вијетнамски [[Бруто домаћи производ|номинални ГДП]] је досегао УС$138 милијарде, са номиналним [[Бруто домаћи производ|ГДП по становнику]] од $1.527.<ref name=imf2/> Према предвиђању [[Голдман Сакс]]а из децембра 2005, вијетнамска економија ће постати [[Списак ИМФ рангираних земаља по историјском и предвиђеном ГДП (номиналном)|21. по велични у свету до 2025]], са процењеним номиналним ГДП од $436 милијарди и номиналним ГДП по становнику од $4.357.<ref>{{cite web|url=http://www.fwa.org/pdf/Vietnam_posttrip_article.pdf|title=The Vietnamese Stock Market|publisher=Financial Women's Association of New York |accessdate = 7. 5. 2010}}</ref> Према предвиђању из 2008. -{''[[PricewaterhouseCoopers]]''}- агенције, Вијетнам ће вероватно бити најбрже растућа нова економија у свету до 2025, са могућим степеном раста од скоро 10% годишње у реалним доларима<ref>{{cite press release |url=http://www.pwc.com/vn/en/releases2008/vietnam-may-be-fastest-growing-emerging-economy.jhtml |title=Vietnam may be fastest growing emerging economy |date = 12. 3. 2008 |publisher= PricewaterhouseCoopers |accessdate = 20. 10. 2011}}</ref> [[ХСБЦ]] је предвидео 2012. године да ће Вијетнамов тотални ГДП престићи Норвешку, [[Сингапур]] и Португал до 2050.<ref>[http://www.pwc.com/gx/en/issues/the-economy/assets/world-in-2050-february-2015.pdf "Vietnam to be listed among top economies by 2050: HSBC"]. ''Tuổi Trẻ News''. 14 January 2012. Retrieved 18 April 2012.</ref>
Ред 93:
Вијетнам је био током највећег дела своје историје предоминантно пољопривредна цивилизација базирана на узгоју [[пиринач|пиринча]]. Такође је присутна рударска индустрија за ископавање [[боксит]]а, важног материјала за проиводњу [[алуминијум]]а. Међутим, [[Вијетнамски рат]] је уништио већи део аграрне економије земље, те је послератна влада имплементирала [[Планска економија|планску економију]] да би ревитализовала пољопривреду и индустријализовала нацију. Имплементирана је [[колективизација]] фарми, фабрика и економског капитала, и милионима људи је дато да раде у државним програмима. Деценијама након Вијетнамског рата, вијетнамска економија се суочавала са проблемима неефикасности и корупције у државним програмима, слабим квалитетом и недовољном продуктивношћу, и рестрикцијама економских активности. Такође је испаштала због послератног трговачког [[ембарго|ембарга]] заведеног од стране Сједињених Држава и већег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерозијом [[Совјетски блок|Совјетског блока]], који је обухватао Вијетнамове главне трговинске партнере, током касних 1980-тих.
 
Године 1986, [[6. Национални конгрес комунистичке партије Вијетнама|Шести национални конгрес]] Комунистичке партије је увео [[социјалистички оријентисану тржишну економију|социјалистички оријентисане тржишне]] економске реформе као део ''[[Дои Мои]]'' реформног програма. Приватно власништво је подржано у индустрији, трговини и пољопривреди.<ref>[http://ssrn.com/abstract=1442384 Vuong, Quan-Hoang; Tran, Tri-Dung (2009). "The cultural dimensions of the Vietnamese private entrepreneurship"]. ''Icfai Journal of Entrepreneurship Development'', Vol. VI, Nos. 3 & 4 (September & December 2009). стр. 54–78. Icfai University Press via SSRN. Retrieved 4 October 2012.</ref> У великој мери захваљујући тим реформама, Вијетнам је достигао око 8% годишњег [[Бруто домаћи производ|ГДП]] пораста између 1990 и 1997, и економија је наставила да расте са годишњом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чинећи Вијетнам једном од најбрже растућих економија на свету. Раст је остао снажан чак и усред [[Велика рецесија|глобалне рецесије касних 2000-тих]], одржавајући се на 6,8 % у 2010, међутим судећи по ГСО процени вијетнамска инфлациона стопа је достигла 11,8 % у децембру 2010. [[Вијетнамски донг]] је само у 2010. години девалвираоједно три пута бољим.<ref>{{cite web|url=http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110104115530/http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archivedate = 4. 1. 2011 |title=Vietnam 2010 growth fastest in three years – Vietnam Banking Finance News |publisher=Vietfinancenews.com |date = 29. 12. 2010 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref>
 
Производња, [[информациона технологија]] и високо технолошке индустрије сад формирају велики и брзо растући део националне економије. Мада је Вијетнам релативни новајлија у [[нафтна индустрија|нафтној индустрији]], он је тренутно трећи по величини произвођач нафте у југоисточној Азији, са тоталном производном у 2011. години од 318.000 барела на дан (50.600 -{m}-<sup>3</sup>/d).<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=VM|title=Vietnam|publisher=United States Energy Information Administration|year=2011|accessdate = 6. 11. 2012}}</ref> У 2010. години, Вијетнам је био рангиран као осми по величини произвођач сирове [[Нафта|нафте]] у Азији и Пацифичком региону. [[Петогодишни планови Кине|Попут својих кинеских суседа]], Вијетнам наставља да користи централно планиране економске петогодишње планове.
Ред 111:
 
=== Наука и технологија ===
[[Датотека:TOPIO 3.jpg|left|thumb|[[TOPIO|ТОПИО 3.0]] хуманоидни робот]]
 
Вијетнамски научници су развили многа академска поља током династијске ере, пре свега [[Друштвена наука|друштвене науке]]. Земља се поноси миленијумски дугачком традицијом аналитичких историја, као што је -{''[[Đại Việt sử ký toàn thư]]''}- краљевског историчара Нго Си Лиена. Вијетнамски монаси предвођени абдицираним царом [[Trần Nhân Tông|Тран Нхан Тонгом]] су развили -{''Trúc Lâm Zen''}- грану филозофије у 13. веку. [[Аритметика]] и [[геометрија]] су биле нашироко предаване у Вијетнаму од 15. века, користећи као основу уџбеник -{''Đại thành toán pháp''}- који је написао Лионг Те Винх. Он је увео у Вијетнам појам броја [[0 (број)|нуле]], док је Мак Хиен Тич користио термин -{''số ẩn''}- („непознат/тајан/скривен број“) за [[негативан број|негативне бројеве]]. Вијетнамски научници су исто тако произвели бројне [[енциклопедија|енциклопедије]], као што је -{''Vân đài loại ngữ''}- писца -{[[Lê Quý Đôn]]}-.