Metoda endovascularnogendovaskularnog lečenja aneurizme trbušne aorte ('''EVAR''') u praksi se primenjuje prvi put [[1990]] godine. Iako je postala alternativa otvorenom načinu lečenja, njena uloga mora da bude jasno definisana kod svakog bolesnika. Uopšteno gledano ona se prvenstveno primenjuje kod starijih, visokorizičnih pacijenta ili pacijenta sa kontraindikacijama za otvoreni operativni zahvat. Međutim, endovascularnaendovaskularna tehnika je moguća samo kodna delaograničenom aneurizmebroju aneurizmi trbušne aorte, zavisno od morfologije aneurizme. Glavne prednosti ove metode nad otvorenom tehnikom je kraći postoperativni tok lečenja, manjimanja post-operativnapostoperativna smrtnost, bolesnik kraće vremena provodi u [[intenzivna nega|intenzivnoj nezi]], manje vremena u bolnici i sveukupno ranije se vraća normalnim aktivnostima. Nedostak endovascularneendovaskularne tehnike je taj što zahteva česte kontrole, što se ne mogu sve aneurizme trbušne aorte ne mogu lečiti ovom tehnikom, a u svetu je relativno mali broj bolnica osposobljen za primenu ove metode. NoviNedavno razvijeni endovaskularni uređaji, koji su nedavno razvijeni, u stanju su lečiti složenije, krivudave i druge anatomski izmenjene promene na aorti.
