Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Српски добровољачки корпус, Санџак (5), Жирје; Уклоњена веза: Окупација, Санџак (3) |
||
Ред 12:
|страна1=[[Датотека:Yugoslav Partisans flag 1945.svg|22п|border]] [[Народноослободилачка војска Југославије]]<br />{{застава|Совјетски Савез}}<br />од 1943. и:<br />{{застава|Уједињено Краљевство}}<br />{{застава|Сједињене Америчке Државе}}
|страна2={{застава|Трећи рајх}}<br />[[Датотека:Flag of Italy (1861–1946).svg|22п|border]] [[Краљевина Италија]]<br />{{застава|Краљевина Бугарска}}<br />{{застава|Краљевина Мађарска}}<br />{{застава|Независна Држава Хрватска}} <br />[[Датотека:Flag of Albania (1939-1943).svg|22п|border]] [[Историја Албаније у Другом светском рату|Краљевина Албанија]]<br />{{застава|Југословенска војска у отаџбини}}<br />{{зас|Србија|1941}} [[Српска државна стража]]<br />
[[Датотека:Sdk-logo.gif|22п|border]] [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]]<br />[[Четници Косте Пећанца]]
|страна3=
|заповедник1= [[Јосип Броз Тито]]<br />[[Јосиф Стаљин]]<br />од 1943. и:<br />[[Винстон Черчил]]<br />[[Френклин Рузвелт]]<br />[[Хари Труман]]
Ред 24:
}}
[[Датотека:Plakat NOVJ.jpg|мини|десно|250п|Плакат „Позив на устанак“]]
'''Народноослободилачка борба''' ('''НОБ''') или '''Народноослободилачки рат''' ('''НОР'''), је појам којим се означава борба југословенских народа, предвођених [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]], за ослобођење од [[фашизам|фашистичке]]
Главног непријатеља [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]], су чиниле војне трупе [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и колаборационисти: [[усташе]], [[Југословенска војска у отаџбини|четници]], [[српска државна стража|недићевци]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевци]], [[бали Комбетар|балисти]] и [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда]]. Победа је донесена поразом осовинских трупа маја 1945. године у сарадњи са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] [[Црвена армија|Црвеном армијом]] и [[антихитлеровска коалиција|савезницима]].
Ред 71:
{{Главни чланак|Ужичка република|Саветовање у Столицама}}
[[Датотека:Uzicka republika-sr.png|мини|Ужичка република|250px]]
Током лета [[1941]]. године створено је неколико слободних територија. Највећа и најпознатија слободна територија била је тзв. ''[[Ужичка република]]'', формирана током августа и септембра 1941. Налазила се налазила на простору западне Србије и [[Шумадија|Шумадије]] и обухватала скоро сву област између [[Дрина|Дрине]], [[Сава|Саве]], [[Београд]]а, [[Смедерево|Смедерева]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] (око 2/3 целокупне територије уже [[Србија|Србије]]). Била је повезана са слободним територијама у источној [[Босна|Босни]], [[Санџак (област)|Санџак]]у, јужној и источној Србији. На овом простору били су ослобођени градови: [[Ужице]], [[Чачак]], [[Горњи Милановац]], [[Крупањ]], [[Лозница]], [[Бајина Башта]] и [[Пожега]], а изоловани окупаторски гарнизони у [[Шабац|Шапцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], као и нека места дуж пруге Београд-Ниш. На ову слободну територију дошао је, половином септембра, део [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба НОПОЈ-а]] и [[Јосип Броз Тито]]. Послебан значај на јачање НОБ-а имало је [[Саветовање у Столицама|саветовање Главног штаба]], које је одржано [[26. септембар|26. септембра]] у Столицама, на којем су дате смернице за даље развијањ и јачање устанка. Ова слободна територија изгубљена је у тешким борбама током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем новембра и почетком децембра.
Слободна територија у [[Црна Гора|Црној Гори]] створена је током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] и обухватала је 3/4 њене територије, са градовима [[Андријевица]], [[Грахово (Никшић)|Грахово]], [[Жабљак]], [[Колашин]], [[Бијело Поље]], [[Беране]] и [[Даниловград]]. Ова територија се делимично одржала и после италијанске јулске офанзиве и постојала је све до пролећа [[1942]]. године. У оружаном устанку током јула и августа 1941. године створена је пространа слободна територија у западној Босни (називана и ''[[Дрвар у Народноослободилачкој борби#Дрварска република|Дрварска република]]''), средњој и источној Босни. Оне су биле међусобно повезане, али су се знатно смањиле појавом [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и нападом [[Краљевина Италија|италијански]], [[Усташе|усташких]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранских]] снага, почетком септембра 1941. године. Током јула и августа у [[Хрватска|Хрватској]] су створене слободне територије на подручју: [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Банија|Баније]], [[Горски котар|Горског котара]], [[Далмација|Далмације]] и [[Славонија|Славоније]]. Оне су се смањиле после напада италијанских, усташких, домобранских и четничких снага у јесен 1941. године. Најорганизованија слободна територија у Хрватској била је на Кордуну. У [[Словенија|Словенији]] је образована мања слободна територија на подручју [[Горењска|Горењског]] у децембру 1941. која је крајем месеца изгубљена у нападу немачких снага.
Ред 80:
Због размера ослободилачке борбе у Југославији немачко-италијански окупатор је било принуђен да довуче нове снаге из других окупираних земаља и са фронтова. [[Краљевина Италија|Италијани]] су у току јулске офанзиве у [[Црна Гора|Црној Гори]] ангажовали дивизије из [[Италија|Италије]] и [[Албанија|Албаније]]. Италијани су, такође, морали да интервенишу и на подручју [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], јер [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрани]] и [[усташе]] нису били у стању да одрже „ред и мир“. [[Трећи рајх|Немци]] су у [[Србија|Србији]] пребацили дивизију и полицијске јединице из [[Француска|Француске]], једну дивизију са [[Источни фронт (Други светски рат)|Источног фронта]], ојачани пук из [[Грчка|Грчке]], и полицијске јединице из [[Трећи рајх|Немачке]]. Са тако ојачаним снагама окупатори су крајем лета и у јесен [[1941]]. године извели више офанзивних операција, у намери да униште поједина жаришта устанка. Делови италијанске Друге армије почели су крајем августа операције у [[Херцеговина|Херцеговини]], [[босанска Крајина|западној Босни]], [[Лика|Лици]] и [[Кордун]]у. Немци су половином септембра покренули велику офанзиву у Србији (тзв. ''[[Прва непријатељска офанзива]]'') која је трајала до децембра. У овој офанзиви учествовало је шест немачких дивизија и разне квинслишке јединице. Током ове офанзиве вођене су многе борбе, а најпознатија је [[Битка на Кадињачи|борба на Кадињачи]], када су изгинули сви борци [[Ужички партизански одред#Раднички батаљон Ужичког НОП одреда|Радничког батаљона Ужичког НОП одреда]] бранивши одступницу народу и партизанима који су се повлачили из [[Ужице|Ужица]]. За време ове офанзиве Главнина партизанских снага из западне Србије и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОПОЈ-а]] су се [[повлачење партизана у Санџак 1941.|повукли у Санџак]]. Упоредо са овом операцијом, покренуто је још неколико офанзива на партизанске одреде у [[Војводина|Војводини]], [[Славонија|Славонији]], [[Горски котар|Горском котару]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморију]].
После повлачења у [[Санџак (област)|Санџак]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је реформисао снаге које су се повукле из [[Србија|Србије]] и од тих јединица и од јединица из [[Црна Гора|Црне Горе]] формирао, [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску НОУ бригаду]]. Од остатка снага је [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]] формирана и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска НОУ бригада]].
[[Датотека:Streljanje naroda u Kragujevcu 1941.jpg|десно|мини|150п|[[Масакр у Крагујевцу|Масовна стрељања]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]], 1941.]]
Ред 96:
Немачка Врховна команда за Југоисток пренела је [[15. јануар]]а своја дејства на источну Босну, чиме је почела нове операције против НОП-а (тзв. ''[[Друга непријатељска офанзива]]''). [[Југословенска војска у отаџбини|Четнички]] штабови су издали наређење својим јединицама да не пружају отпор Немцима. Немци и усташе су продрли на слободну територију дуж комуникација и успоставили усташке и домобранске гарнизоне у неколико места. У току ове офанзиве делови Прве пролетерске бригаде су извели у најтежим климатским условима [[Игмански марш]].
Током марта 1942. године [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]] су поново ослободиле већи део ове територије. У то време партизснки одреди контролисали су већи део [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Санџак (област)|Санџак]]а и источне Босне, а слобдне територије на тим подручјима биле су међусобно повезане. У ослобођеној [[Фоча|Фочи]] се од јануара до маја 1942. године налазило средиште [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. За време свог боравка у Фочи Врховни штаб је у јануару формирао [[Добровољачка војска Југославије|Добровољачку војску Југославије]], а у фебруару донео сатут [[Пролетерске бригаде|Пролетерских бригада]] који је имао великог утицаја на даљи развој јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]].
=== Поход у Босанску крајину ===
{{Главни чланак|Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|Битка за Козару}}
У офанзиви удружених [[Трећи рајх|намачких]], [[Краљевина Италија|италијанских]], [[Усташе|усташких]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага у пролеће [[1942]]. године против партизана у источној [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Санџак (област)|Санџак]]у и [[Херцеговина|Херцеговини]] (тзв. ''[[Трећа непријатељска офанзива]]'') партизанске снаге су биле присиљене на повлачење. Неке јединице су се распале, сва слободна територија била је изгубљена, а [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] је запао у привремену кризу. Главнина партизанских снага из Црне Горе, Санџака и мањи део из Херцеговине, повлачила се под борбом, по плану [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], ка тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, где су од тих снага образоване три нове [[Бригаде НОВЈ|бригаде]] ([[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећа санџачка]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта]] и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пета црногорска]]) и [[Херцеговачки НОП одред]]. [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб ДВ и ПОЈ]] је одлучио да са Групом пролетерских бригада пренесе тежиште оружане бореб у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] ради повезивања са крајишким и хрватским партизанима и стварања веће слободне територије.
У ово време оружана борба на овом подручју је имала широке резмере нарочито на [[Грмеч]]у и [[Козара|Козари]], због чега су [[Трећи рајх|Немци]] и [[усташе]] предузели операције, ангажујући око 45.000 војника против [[Други крајишки партизански одред|Другог крајишког НОП одреда]], јачине око 3.500 бораца<ref name="VE"/>. Борбе су трајале од [[10. јун]]а до [[18. јул]]а 1942. године и спадају у ред најтежих и најдраматичнијих битки у НОБ-у. Током маја и јуна партизани у Босни су располагали и са два авиона (''пилоти [[Фрањо Клуз]] и [[Руди Чајавец]]''), која су извела неколико бобених акција.
Ред 126:
Почетком [[1942]]. године у западној [[Србија|Србији]] и [[Шумадија|Шумадији]] је дошло до привременог јењавања оружане борбе. Тежиште борби пренето је на јужну Србију, где је формирана велика слободна територија, која се простирала од [[Јастребац|Јастребца]] до [[Кукавица (планина)|Кукавице]] и од [[Suva planina|Суве планине]] до [[Власотинце|Власотинаца]], где су образована снажна жаришта устанка: Топлица, Јабланица, [[Пуста река (област)|Пуста река]], Кукавица, [[Црна Трава]] и [[Јастребац (Бујановац)|Јастребац]]. Непријатељ је успео да привремено овлада овим подручјем и нанесе тешке губитке партизанским одредима, који су наставили дејства под веома тешким условима.
Партизанске јединице у [[Санџак (област)|Санџак]]у водиле су, почетком 1942. године, тешке борбе против италијанских снага, [[српска државна стража|недићеваца]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићеваца]], [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и муслиманске фашистичке милицеије. После тешких борби партизани су били присиљени да се повуку из Санџака у [[Босна|Босну]] и [[Црна Гора|Црну Гору]]. Партизанске снаге и организације КПЈ у [[Банат]]у, [[Бачка|Бачкој]] и [[Барања|Барањи]] претрпеле су тешке губитке, што је довело до застоја у оружаној борби, док се тежиште [[Војводина у Народноослободилачкој борби|НОБ-а У Војводини]] током 1942. године пренело на [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срем]]. У [[Република Македонија|Македонији]] је образовано више партизанских одреда који су у пролеће 1942, започели акције против [[Бугари|Бугара]].
У западним деловима [[Југославија|Југославије]], оружана борба је у зиму и пролеће 1942. године добила још шири замах. [[Партизански одреди Југославије|Партизански одреди]] су израсли у чврсте војне формације и у многим акцијама нанели знатне губитке непријатељу. У западној и средњој Босни дејствовало је пет партизанских одреда који су имали велику слободну територију. Ослобођењем [[Приједор]]а, маја 1942, спојене су слободне територије [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а. У [[Хрватска|Хрватској]] су проширене слободне у [[Лика|Лици]], [[Банија|Банији]], [[Кордун]]у, [[Горски котар|Горском котару]] и повезане са слободном територијом у западној Босни, У [[Далмација|Далмацији]] је појачана активност партизана и на мору. У [[Славонија|Славонији]] је такође створена слободна територија, а партизанске снаге на [[Калник]]у, [[Bilogora|Билогори]] и [[Мославина|Мославини]] бројно су ојачале. Ни више офанзивних операција непријатеља, изведених у овом периоду, нису могле да спрече све већи полет НОБ-а у Хрватској.
Ред 152:
Неуспехом [[Операција Вајс I|Операција Вајс 1]] и [[Операција Вајс II|2]], није само пропао план намачке Врховне команде о уништењу главнине снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], већ им је продор тих снага на исток створио нове проблеме и опасности. Посебну опасност за [[Трећи рајх|Немце]] представљало је приближавање Главне оперативне групе НОВЈ [[Србија|Србији]] и могућност снажнијег распламсавања борбе у том делу земље, чиме би знатно порастао значај југословенског ратишта у међусавезничком оквиру. И даље страхујући од могућности инвазије савезника на [[Балканско полуострво|Балкан]], Немци су схватили да у новонасталој ситуацији НОВЈ представља непосредну опасност за њихове планове на Балкану, а нарочито Главнина снага НОВЈ, која би, евентуалино, својим продором ка долини [[Јужна Морава|јужне Мораве]] и [[Вардар]]а могла да озбиљно угрози везе са њиховим снагама у [[Грчка|Грчкој]].
Због тога немачка Врховна команда је предузела нову офанзиву против снага НОВЈ у [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и
=== Развој НОБ-а у другим крајевима Југославије током 1943. ===
Ред 159:
[[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Први хрватски корпус]] је поново ослободио већи део [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а и [[Банија|Баније]]. У исто време у [[Истра|Истри]] су створена многа упоришта НОП-а. У западној Босни [[Трећи босански корпус НОВЈ|Први босански корпус]] је ослободио већи део територије коју је држао, пре [[Операција Вајс I|Четврте непријатељске офантиве]] и контролисао је већи део средње Босне. Када је маја 1943. Први босански корпус подељен на два корпуса, нови Први босански корпус (од октобра [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећи босански корпус]]) је упућен у источну Босну где је проширио слободну територију, а Други босански корпус (од октобра [[Пети босански корпус НОВЈ|Пети босански корпус]]) је наставио дејства у западној и средњој [[Босна|Босни]]. Од јула 1943. у источној Босни је дејствовала и [[16. војвођанска дивизија]].
У источној [[Србија|Србији]] је дејствовао [[Тимочки НОП одред|Тимочки]] и [[Пожаревачки НОП одред|Пожаревачки]], а у западној Србији и [[Шумадија|Шумадији]] обновљени су партизански одреди: [[Први шумадијски партизански одред|Шумадијски]], [[Ваљевски партизански одред|Ваљевски]], [[Космајски партизански одред|Космајски]] и [[Чачански партизански одред|Чачански]], који су појачали активност на рушењу комуникација и у борби против немачких, бугарских и квинслишких јединица. У јужној Србији дошло је до јачања оружане борбе и стварања слободне територије на подручју [[Топлица (река)|Топлице]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]] и у [[Црна Трава|Црној Трави]]. У [[Срем]]у су партизанске снаге знатно бројно порасле, а један део је пребаче у источну Босну, док је други дејствовао у Срему и нарочито диверзантским акцијама ометао саобраћај. Била су појачана дејства на [[Косово и Метохија|Косову]] и у
Упоредо са покушајима да униште Главнину снага НОВЈ, окупатори су извели и низ мањих операција против партизана на острвима и у обалском подручју. Упркос томе прва половина 1943. је била период најуспешнијих дејстава морнаричких јединица НОВЈ, за врме италијанске окупације. У [[Подгора (општина)|Подгори]] је [[23. јануар]]а формиран Одред ратне морнарице јужне Далмације, у чијем је саставу била флота од 2 наоружана рибарска брода. Поред успешних акција у [[Hvar (ostrvo)|Хварском]] и [[Неретва]]нском каналу, дејства на мору су пренета даље на север у [[Велебит]]ски канал. Иако су [[Краљевина Италија|Италијани]] у то време имали јаку флоту, партизанске санге су успеле да изврше напад на 103 брода и чамаца; од чега су успели да заплене 37 бродова.<ref name="VE"/>
Ред 170:
Правовременим ангажовањем јединица НОВЈ, њиховим брзим и енергичним дејством и непосредним масовним учешћем народа у [[Истра|Истри]], [[Обално-Крашка (регија)|Словеначком приморју]], [[Словенија|Словенији]], [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], Далмацији и [[Црна Гора|Црној Гори]], разоружан је, приликом капитулације Италије, [[8. септембар|8. септембра]] 1943. године, већи део италијанске окупационе армије и, у знатној мери, осујећен план немачке Врховне команде да то у потпуности учине немачке јединице. У то време више од половине југословенске територије, укључујући знатан део јадранске обале и острва, било је ослобођено. Дошло је до новог полета НОБ-а и масовнијег прилива нових бораца у НОВЈ, тако да је од капитулације Италије до краја 1943. године формирано 56 нових [[Бригаде НОВЈ|бригада]], од којих су неке ушле у састав 8 нових [[Дивизије НОВЈ|дивизија]], а од њих су формирана 4 нова [[списак корпуса НОВЈ|корпуса]]. Од заробљених [[тенк]]ова формиране су тенковске јединице, а у [[Ливно|Ливну]] је формирана и Прва ваздухопловна база. Врховни штаб НОВ и ПОЈ је [[18. новембар|18. новембра]] 1943. формирао и [[Морнарица НОВЈ|Морнарицу НОВЈ]], која је обједињавала рад дотадашњих морнаричких команди.
Ради стабилизације ситуације у Југославији и повраћаја јадранске обале, [[Трећи рајх|Немци]] су морали да упуте нове јединице. Главна интервенција немачких снага за поседање јадранске обале с залеђем, уследила је у октобру и новемру 1943. године (тзв. ''Октобарска офанзива''). У оштрим борбама Немци су привремено запосели Словеначко приморје, Истру, [[Горски котар]] и Хрватско приморје. Крајем септембра запосели су [[Сплит]], а половином октобра и почетком новембра острва испред [[Шибеник]]а и полуострво [[Пељешац]]. [[Морнарица НОВЈ]] је тада на острва [[Hvar (ostrvo)|Хвар]] и [[Брач]] пребацила [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Прву]], [[Девета далматинска бригада|Девету]] и [[Једанаеста далматинска ударна бригада|Једанаесту далматинску бригаду]], четири [[партизански одреди Југославије|партизанска одреда]] и неколико хиљада избеглица - укупно 15.000 људи. Настављајући поседање обале и острва Немци су у новембру запослели острва [[велики Древник|Велики]] и [[Мали Древник]] и искрцали се на [[Крк (острво)|Крк]], [[Црес]] и [[Лошињ]]. У очекивању немачког напада на острва средње и јужне Далмације, Штаб [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]] је одлучио да их све брани. Поред јединица [[26. далматинска дивизија НОВЈ|26. далматинске дивизије]] у одбрани острва су учествовали и оточки партизански одреди. Када су Немци, крајем децембра 1943, заузели острво [[Корчула (острво)|Корчулу]], Оперативни штаб је донео одлуку о повлачењу на [[Вис (острво)|острво Вис]]. Тако је Морнарица НОВЈ у четворомесечним борбама за обалу, задржала операцијску основицу [[Дуги оток]]-[[Корнати]]-[[Жирје (острво)|Жирје]]-Вис-[[Ластово]] и заједно са јединицама 26. дивизије, савезничким поморски и ваздушним снагама настваила борбена дејства. Острво Вис је постао бастион НОВЈ и центар поморских веза са [[Антихитлеровска коалиција|Савезницима]] у јужној [[Италија|Италији]] и са партизанима на оству и копну. Хиљаде избеглица са обале и осталих острва евакуисани су преко Виса у Италију и [[Египат]], као и велики број рањеника из јединица НОВЈ који су упућивани у болнице у Италији.
Успостављањем чвршће везе између обале и јужне Италије, преко острва Вис, још више је допринело да истина о НОБ-у, брже продре. То је утицало да се хиљаде [[Словенци|Словенаца]] и [[Хрвати|Хрвата]] из Словеначког примирја и Истре определе за [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]], затим на прикупљање бивших логораша који су се налазили у Италији. У јужној Италији формиране су прекоморске бригаде, које су пребациване преко острва Виса и учествовале у НОБ-у.
Ред 179:
{{Главни чланак|Друго заседање АВНОЈ-а}}
У околностима у којима је [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] постигао велике војне и политичке успехе у [[Југославија|Југославији]] на унутрашњем и савезничком плану, створени су услови да се убрза процес изграђивања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове југословенске државе]]. На [[Друго заседање АВНОЈ-а|другом заседању]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]], одржаном [[29. новембар|29.]] и [[30. новембар|30. новембра]] [[1943]]. године у [[Јајце|Јајцу]], којем је присуствовало 142 делегата из читаве Југославије, осим из [[Република Македонија|Македоније]] и
* АВНОЈ конституише у врховно законодавно и извршно представничко тело Југослације;
* успостави [[Национални комитет ослобођења Југославије]] (НКОЈ) као орган са свим обележјима народне владе, преко којег ће АВНОЈ вршити своју извршну функцију;
| |||