Демократија — разлика између измена

'''Демократија''' је политичка оријентација која фаворизује [[влада|владу]] народа, односно изабраних представника народа. Демократија је политички систем базиран на могућности да народ (грађани) може да бира своје представнике. Ово — ''право на бирање представника'' — основни је и суштински концепт демократије.<ref>Diamond, L., Lecture at Hilla University for Humanistic Studies January 21, 2004: [http://web.stanford.edu/~ldiamond/iraq/WhaIsDemocracy012004.htm "What is Democracy"]</ref><ref>[http://www.economist.com/markets/rankings/displaystory.cfm?story_id=8908438 Liberty and justice for some] at [[The Economist|Economist.com]]</ref><ref>O'Donnell, G., In{{cite book|last1=Diamond,|first1=Larry|last2=Morlino|first2=Leonardo|title=Assessing L.;the Morlino,Quality L.,of [Democracy|url=https://books.google.co.ukcom/books?id=-eXJMXnraPQC&pg=PA3&dq=%22rule+of+law%22+democracy&hl=en&sa=X&ei=hirJVL73LZHLaIWfgkg&ved=0CCsQ6AEwAjgK#v=onepage&q=%22rule%20of%20law%22%20democracy&f|date=false10 ''Assessing the Quality of Democracy''],October 2005|publisher=JHU Press. (2005). pp. 3.|isbn=978-0-8018-8287-6|pages=3–}}</ref> Демократија се у Европи развила најпре у грчким градовима-државама као директна и непосредна демократија. Модерна демократија израсла је најпре из [[калвинизам|калвинистичких]] убеђења 17. века, посебно у [[Шкотска|Шкотској]], [[Енглеска|Енглеској]] и [[Холандија|Холандији]], где се општина појавила као носилац религиозног и политичког живота.<ref>Bertelsmann Lexikon 1997</ref>

Постоје две врсте демократија:<ref>{{cite book|author=Held, David. ''|title=Models of Democracy.'' |publisher=Stanford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-0-8047-5472-9|pages=}}</ref>