Википедија

Економија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 7:
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. University of Chicago Press.</ref>
 
Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>Andrew Caplin and Andrew Schotter, ''The Foundations of Positive and Normative Economics'', Oxford University Press, 2008. ISBN 978-0-19-532831-08</ref><ref>Davis, John B. (2006). "Heterodox Economics, the Fragmentation of the Mainstream, and Embedded Individual Analysis", in ''Future Directions in Heterodox Economics''. Ann Arbor: University of Michigan Press.</ref>
 
Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."]. Retrieved October 21, 2007.</ref> [[туризам]] и [[јавне услуге]] ([[Војна одбрана|одбрана]], [[полиција]],<ref>David D. Friedman (2002). [http://www.econlib.org/LIBRARY/Enc/Crime.html "Crime,"] ''The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.</ref> [[образовање]] и [[здравље]]). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.
Ред 80:
{{Main|Економетрија|Експериментална економија}}
 
Економске теорије се фреквентно [[Емпиријска евиденција|емпириски]] тестирају, углавном путем [[економетрија|економетрије]] користећи [[економски подаци|економске податке]].<ref>Hashem, M. Pesaren (1987). "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2, pp. 8.</ref> Контролисани експерименти који су уобичајени у [[физичка наука|физичким наукама]] су тешко изводиви и ретко се срећу у економији.<ref>Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55359-89. {{page|year=|isbn=978-0-521-55359-9|pages=}}312 pages. {{page|year=2000|id=pages=13}}: "...in economics, controlled experiments are rare and reproducible controlled experiments even more so..."</ref> Уместо тога широке групе података се [[обзервациона студија|обзервационо студирају]]; овај тип тестирања се типично сматра мање ригорозним од контролисаних експеримената, и закључци су типично у већој мери оквирни. Међутим, поље [[експериментална економија|експерименталне економије]] је у порасту, и у све већој мери се користе [[природни експеримент]]и.
 
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
Ред 123:
* -{McCann, Charles Robert, Jr., 2003. ''The Elgar Dictionary of Economic Quotations'', Edward Elgar. [http://books.google.com/books?id=fFnV_Jg9LJIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Preview].}-
* -{Alfred Bürgin: ''Zur Soziogenese der Politischen Ökonomie. Wirtschaftsgeschichtliche und dogmenhistorische Betrachtungen,'' 2. Aufl., Marburg 1996.}-
* -{Karl Eman Pribram: ''Geschichte des ökonomischen Denkens''. Übersetzung der Originalausgabe ''A History of Economic Reasoning''. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. 1998. ISBN 978-3-518-28956-X3.}-
* -{Adam Smith, ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'' (1776).}-
** -{Deutsche Ausgabe: ''Der Wohlstand der Nationen''. 1999. ISBN 978-3-423-30149-X7.}-
* Joachim Starbatty (Hrsg.): ''Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes''. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg. {{page|year=2008|isbn=978-3-937872-92-6|pages=}}.
* -{Абалкин, Леонид Иванович] Собственность, хозяйственный механизм, производительные силы // Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5. — С. 52—53.}-
Ред 139:
* -{Робинсон Дж. Экономическая теория несовершенной конкуренции. — М.: Прогресс, 1986. — 472 с.}-
* -{Румянцева, Елена Евгеньевна, Новая экономическая энциклопедия. 3-е изд. — М.: ИНФРА-М, 2008. — 824 с.}-
* {{Cite book | ref = harv |author = Самуэльсон, Пол Энтони | author2= Вильям Нордхаус |title = Экономика |issue = 18-е изд |location = М. |publisher = Вильямс |year=2006 |pages = 1360 |id=ISBN 978-0-07-287205-57}}
* -{Современная экономика. — Ростов н/Д: Изд-во «Феникс», 1996. — 608 с.}-
* -{Ходжсон Дж. Привычки, правила и экономическое поведение // Вопросы экономики. — 2000. — № 1. — С. 39-55.}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Економија”