Асистолија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 9:
'''Асистолија''' је медицини назив који се користи за стање без електричне активности срца, које се електрокардиографски региструје као равна линија и представља један од клиничких знакова застоја срца, на основу кога се проглашава смрт пацијента. Асистолија захтева спровођење хитне кардио–респираторно–церебралне реанимације (КПЦР), како би се покушао одржати проток крви кроз мозак и срце и тиме успоставила нормална електрична активност срца.<ref>Pavlović A. Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija. 2004.</ref>
== Етиологија ==
Најчешћи узроци асистолије код акутног застоја срца могу се разврстати на срчане и несрчане (респираторне и циркулаторне) у које спадају:<ref>Jasmeet Soar, Gavin D. Perkins, Jerry Nolan., ed. (2012). ''ABC of resuscitation'' (6th ed. ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. p. 43. {{page|year=|id=ISBN 9781118474853.978-1-118-47485-3|pages=}}</ref>
{| class="wikitable"
|-
Ред 20:
| '''Хипотермија''' ||
* Снижавање телесне температуре испод 32°С успорава физиолошке процесе у организму: смањује потрошњу кисеоника, базални метаболизам, рад срца и дисања.
* Падом телесне температуре испод 25°С, престаје [[терморегулација |терморегулација]], организам се понаша као поикилотермно биће и поприма температуру околине.
* Хипотермијом изазван пад телесне температуре праћен је појавом асистолија или фибрилације комора.
|-
Ред 55:
|}
 
== Клинички знаци ==
;Губитак свести
Губитак свести један је од сигурних знакова акутног застој срца. Манифестује се 15 секунди после престанка срчаног рада и престанка циркулације у мозгу.
Ред 81:
== Дијагноза ==
[[Датотека:Asystole11.JPG|мини|250px|ЕКГ запис: синусни ритам који прелази у ассистолију.]]
Електрокардиографски знаци асистолије (клинички знаци престанка механичке активности срчаног мишића), без обзира о којем сe електрокардиографскoм облику кардијалног ареста ради, су једнаки, а ЕКГ је знак електричне активности срчаног мишића. ЕКГ потврђујe клиничку дијагнозу кардијалног ареста.<ref>5. Romić P, Jovanović K, Jovičević K. ''Značaj rane defibrilacije u kardiopulmonalnoj reanimaciji.'' Anaesthesiologia Iugoslavica 2002; 11'−16.</ref>
 
Асистолија се на електрокардиограму испољава као потпуни прекид спонтане електричне активности срца, као последица прекида механичке активности, тј. контрактилности срчаног мишића.
 
Електрокардиографски, асистолија се манифестује равном линијом, иако она никада није изоелектрична, тј. као лењиром повучена линија.
 
== Учесталост и прогноза ==
Акутни застој срца у 10% до 30% случајева испољава се као асистолија.
 
Преживљавање код кардијалног ареста изазваног асистолијом је мање од 1%.<ref>7. Milenković A, Rosić R, Stevanović V. ''Novine u pedijatrijskoj kardiopulmonalnoj reanimaciji.'' Anaesthesiologia Iugoslavica 2002; 19.</ref>
Ред 96:
 
== Спољашње везе ==
* [http://anestezija-rs.com/arhiva/zbornik_bijeljina/KARDIO_PULMONALNO_CEREBRALNA.doc Кардио−пулмонална−церебрална ренимација са аспекта акредитацијских стандарда за болнице]
 
{{Медицинско упозорење}}