Преподобни Јаков Нови Тумански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 6:
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], упознаје владику жичког [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] који је извршио велики утицај на њега да се посвети [[Црква|Цркви]]. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у [[Париз]]у. Био је активан учесник [[Богомољачки покрет|Богомољачког покрета]]. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у [[Охрид]], а потом [[Битољ]] где је служио у служби владике Николаја. Тамо се замонашио 1938. године и узео име Јаков. Једно време је боравио у [[Манастир Љубостиња|манастирима Љубостињи]] и [[Манастир Жича|Жичи]].
Уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући
Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне "конзервативних религиозних уверења".<ref>Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године</ref> [[1946.]] године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у [[Пожаревац|Пожаревцу]], због чега су га комунисти пребили на смрт. Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада, је шестог дана затим умро у селу [[Раброво (Кучево)|Раброву]], у дому богомољца Васе Поповића.<ref>Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Београд 1964. године</ref>
У децембру [[2014.]] године са благословом владике браничевског [[Игњатије Мидић|Игњатија]], отворен је његов гроб и његове [[мошти]] су се показале целима и нетрулежнима. <ref>[http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=19923 Пронађене нетрулежне мошти монаха Јакова (Арсовића) у манастиру Тумане]</ref>
| |||