Преподобни Јаков Нови Тумански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
'''Јаков Арсовић''' (1894-1946) је православни [[монах]] и доктор философије са Сорбоне.
Рођен је 13. децембра [[1894.]] године на [[Равна Гора|Равној Гори]], у селу Кушићу<ref>"Народ", Солун 1917. године</ref>, општина [[Кушићи]] код [[Ивањица|Ивањице]]<ref>Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године</ref>. Рођено - крштено име му је било Радоје. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао је из области [[Философија|философије]] на [[Сорбона|Сорбони]] и права у [[Монпеље|Монпељеу]]. Такође се бавио и медицином, правом и теологијом. <ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=739 Жички монах отац Јаков Арсовић]</ref>
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], упознаје владику жичког [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] који је извршио велики утицај на њега да се посвети [[Црква|Цркви]]. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у [[Париз]]у. Био је активан учесник [[Богомољачки покрет|Богомољачког покрета]] и писац више побожних чланака. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у [[Охрид]], а потом [[Битољ]] где је служио у служби владике Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Једно време је боравио у [[Манастир Љубостиња|манастирима Љубостињи]] и [[Манастир Жича|Жичи]].
По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.<ref>"Треће око", Београд 14. август 2018. године</ref> Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.<ref>Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године</ref>
Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне "конзервативних религиозних уверења".<ref>Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године</ref> [[1946.]] године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у [[Пожаревац|Пожаревцу]], због чега су га комунисти пребили на смрт.<ref>Марко Лопушина: "Убиј ближњег свог", Београд 1996. године</ref> Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада, је шестог дана затим умро у селу [[Раброво (Кучево)|Раброву]], у дому богомољца Васе Поповића.<ref>Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Београд 1964. године</ref> Иако сабрат манастира Жиче, по његовој жељи сахрањен је у [[Манастир Туман|манастиру Туман]].
| |||