Стјепан Радић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Рођен је 11. јуна 1871. године у [[Десно Требарјево|Десном Требарјеву]]. Као ученик шестог разреда загребачке гимназије је [[1888]]. године био избачен из школе због јавне демонстрације против Хедерварија. По препоруци Шторсмајера и београдског митрополита Михајла је отпутовао на студиј у [[Русија|Русију]] 1896. године.{{sfn|Новак|1948|p=207}} У периоду између 1897—1899. године је завршио у [[Париз]]у Вишу политичку школу. Затим је живео неко време у [[Праг]]у сарађујући с чешким листовима, а када га је полиција протерала из Прага отишао је у Земун за балканског дописника чешких, француских и руских листова. Од [[1902]]. године је живео у [[Загреб]]у и ради као секретар Хрватске уједињене опозиције.
Од 1902. године, па све до 1906, био је главни уредник месечника "Хрватска мисао".
Почетком двадесетог века Радић је, као и Старчевић, сматрао да у Босни и Херцеговини нема Срба а да у Хрватској, Далмацији и Славонији живе православни Хрвати. Србе у Босни и Херцеговини и Словенце је видио као планинске Хрвате. У својој књизи "Словенска политика у Хабзбуршкој монархији" (Праг, 1902, на чешком језику) тражи преуређење Аустро-Угарске у пет делова: Чешку, Галицију, Мађарску, Хрватску која укључује Словенију, и Алпинску Немачку{{sfn|Костић|1976|p=24}}▼
Попут Штросмајера, Радић је центар јужнословенства видио у Загребу а Босну и Херцеговину као хрватску земљу - исто као и Старчевић - у којој живе само Хрвати.<ref>Дарко Гавриловић: Стјепан Радић и анексија Босне и Херцеговине (1907–1909), Култура Полиса УДК 94:323(947.4/.7:439)"1907-1909" </ref>▼
[[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је основао заједно са братом [[Antun Radić|Антуном]] 1905. године. Ова странка је, по свом оснивању, упутила проглас свим хрватским, српским и словеначким странкама позивајући их на сарадњу "у духу свеславенске политике" са циљем да би се створила "неутрална хабсбуршка монархија у облику Подунавске федерације"{{sfn|Костић|1976|p=20}}. ХРСС је на изборима за [[Хрватски сабор]] добила девет мандата. У Хрватски сабор Радић је први пут изабран 1908. године у изборном округу [[Лудбрег]].
Стјепан Радић, у свом листу Дом од [[22. септембар|22. септембра]] [[1914]]. године, прикључујући се општој антисрпској хистерији велича Старчевићево мишљење о Србима :''[[Срби]] у Хрватској су [[Роми|Цигани]], [[Власи (пејоратив)|Власи]] и бог зна што, који су с турског коца утекли нама. Срби су дакле Влашки накот зрио за сјекиру. Они су смет и србеж на тијелу хрватског народа.'' Радићев ''Дом'' се чак хвалио како су Хрвати у Сарајеву разорили око две стотине српских радњи, да је проглашен преки суд, као и дам се у Загребу данима одржавају жестоке [[Антисрпске демонстрације у Загребу 1902.|антисрпске демонстрације]].<ref>Boško Vračarević: ''Ja i moji savremenici: slika jednodimenzionalnog čoveka u jednodimenzionalnom društvu'' Savremenik, 1986, str. 97</ref>{{sfn|Костић|1976|p=15}}
▲Почетком двадесетог века Радић је, као и Старчевић, сматрао да у Босни и Херцеговини нема Срба а да у Хрватској, Далмацији и Славонији живе православни Хрвати. Србе у Босни и Херцеговини и Словенце је видио као планинске Хрвате. У својој књизи "Словенска политика у Хабзбуршкој монархији" (Праг, 1902, на чешком језику) тражи преуређење Аустро-Угарске у пет делова: Чешку, Галицију, Мађарску, Хрватску која укључује Словенију, и Алпинску Немачку{{sfn|Костић|1976|p=24}}
▲Попут Штросмајера, Радић је центар јужнословенства видио у Загребу а Босну и Херцеговину као хрватску земљу - исто као и Старчевић - у којој живе само Хрвати.<ref>Дарко Гавриловић: Стјепан Радић и анексија Босне и Херцеговине (1907–1909), Култура Полиса УДК 94:323(947.4/.7:439)"1907-1909" </ref>
Друга фаза деловања странке је период постојања у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], односно Југославији. Био је противник централизма након уједињења у Краљевине СХС. Сматрао је да је држава настала „уговором“ и да Хрватска треба да задржи своју аутономију. Међутим, Србија је формулисала и дипломатски изнела програм уједињења и својом војском заштитила југословенски простор, те стога није желела прихватити дуално уређење власти. Радић је [[1919]]. године тражио помоћ [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] у решењу „хрватског питања“, што је амерички председник одбио.
| |||