Стјепан Радић — разлика између измена

 

Стјепан Радић, у свом листу Дом од [[22. септембар|22. септембра]] [[1914]]. године, прикључујући се општој антисрпској хистерији велича Старчевићево мишљење о Србима :''[[Срби]] у Хрватској су [[Роми|Цигани]], [[Власи (пејоратив)|Власи]] и бог зна што, који су с турског коца утекли нама. Срби су дакле Влашки накот зрио за сјекиру. Они су смет и србеж на тијелу хрватског народа.'' Радићев ''Дом'' се чак хвалио како су Хрвати у Сарајеву разорили око две стотине српских радњи, да је проглашен преки суд, као и дам се у Загребу данима одржавају жестоке [[Антисрпске демонстрације у Загребу 1902.|антисрпске демонстрације]].<ref>Boško Vračarević: ''Ja i moji savremenici: slika jednodimenzionalnog čoveka u jednodimenzionalnom društvu'' Savremenik, 1986, str. 97</ref>{{sfn|Костић|1976|p=15}}

 

Друга фаза деловања странке је период постојања у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], односно Југославији. Био је противник централизма након уједињења у Краљевине СХС. Сматрао је да је држава настала „уговором“ и да Хрватска треба да задржи своју аутономију. Међутим, Србија је формулисала и дипломатски изнела програм уједињења и својом војском заштитила југословенски простор, те стога није желела прихватити дуално уређење власти. Радић је [[1919]]. године тражио помоћ [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] у решењу „хрватског питања“, што је амерички председник одбио.