Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије — разлика између измена

 

На Другом конгресу Савеза бораца одржаном [[10. март|10.]] и [[11. март]]а [[1951]]. године у Београду, допуњен је Правилник организације и изабран Централни и Надзорни одбор. На првој седници новоизабраног Централног одбора за новог председника Савеза бораца је изабран [[Александар Ранковић]], док је Јосип Броз Тито изабран за почасног председника. На следећем Трећем конгресу, одржаном [[27. април|27.]] и [[28. април]]а [[1955]]. године у [[Љубљана|Љубљани]], Јосип Броз Тито је изабран за доживотног почасног председника.

На Четвртом конгресу Савеза бораца, одржаном од [[29. јун]]а до [[1. јул]]а [[1961]]. године у Београду дошло је до уједињења организације Савеза бораца са организацијама Савеза ратних војних инвалида Југославије и Удружења резервних официра и подофицира. Тада је и добијен нови назив организације - Савез удружења бораца НОР-а, пошто су сви тадашњи чланови Савеза ратних војних инвалида, као и Удружења резервних официра и подофицира били учесници НОР-а, а самим тим и чланови Савеза бораца. На Шестом конгресу СУБНОР-а, одржаном од [[15. октобар|15.]] до [[17. октобар|17. октобра]] [[1969]]. године у [[Охрид]]у донет је нови Статут организације, који је дао више овлашћења републичким организацијама СУБНОР-а. Такође од овог Конгреса, из чланства СУБНОР-а је издвојен Савез резервних војних старешина Југославије (СРВСЈ), пошто су временом чланови овог удружења почели да постају и пензионисани официри и подофицири који нису били учесници НОР-а.