Стјепан Радић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
Од 1902. године, па све до 1906, био је главни уредник месечника "Хрватска мисао".
Почетком двадесетог века Радић је, као и Старчевић, сматрао да у Босни и Херцеговини нема Срба а да у Хрватској, Далмацији и Славонији живе православни Хрвати. Србе у Босни и Херцеговини и Словенце је видио као планинске Хрвате. У својој књизи "Словенска политика у Хабзбуршкој монархији" (Праг, 1902, на чешком језику) тражи преуређење Аустро-Угарске у пет делова: Чешку, Галицију, Мађарску, Хрватску која укључује Словенију, и Алпинску Немачку{{sfn|Костић|1976|p=24}} У "Дому" од 28. октобра 1098. отворено подржава Аустроугарску анекцију Босне и Херцеговине и при томе пише: "Шта је Србија изгубила? Управо ништа. Та Босна није њезина земља. Босна и Херцеговина припадају краљу хрватскоме који има право на ове земље".{{sfn|Костић|1976|p=34}}
Попут Штросмајера, Радић је центар јужнословенства видио у Загребу а Босну и Херцеговину као хрватску земљу - исто као и Старчевић - у којој живе само Хрвати.<ref>Дарко Гавриловић: Стјепан Радић и анексија Босне и Херцеговине (1907–1909), Култура Полиса УДК 94:323(947.4/.7:439)"1907-1909" </ref>
| |||