Квантна механика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м razne ispravke |
||
Ред 56:
Израз квант (од латинског quantum (множина quanta) = количина, мноштво, свота, износ, део) односи се на дискретне јединице које теорија приписује извесним физичким величинама као што су [[енергија]] и [[момент импулса]] (угаони момент) [[атом]]а као што је показано на слици. Откриће да таласи могу да се простиру као честице, у малим енергијским пакетима који се називају кванти довело је до појаве нове гране физике која се бави атомским и субатомским системима а коју данас називамо Квантна механика. Темеље квантној механици положили су у првој половини двадесетог века [[Вернер Хајзенберг]], [[Макс Планк]], [[Луј де Број]], [[Нилс Бор]], [[Ервин Шредингер]], [[Макс Борн]], [[Џон фон Нојман]], [[Пол Дирак]], [[Алберт Ајнштајн]], [[Волфганг Паули]] и бројни други познати физичари 20. века. Неки базични аспекти квантне механике још увек се активно изучавају.
Квантна механика је фундаменталнија теорија од класичне [[Исак Њутн|Њутнове]] [[механика|механике]] и класичног [[електромагнетизам|електромагнетизма]], у том смислу да обезбеђује прецизније објашњење које класичне теорије једноставно не могу да објасне на атомском и субатомском нивоу. Квантна механика је неопходна да би се објаснило понашање система реда атома или мањег, али се квантно-механички ефекти као што је суперпозиција испољавају и на већим системима<ref>Gerlich, S. et al. Quantum interference of large organic molecules. Nat. Commun. 2:263 {{doi
Квантна механика је у почетку развијена да би се објаснио атом, посебно спектар светлости који су емитовали различите врсте атома. Квантна теорија атома је извела објашњење за останак електрона у својој орбити, што није могло бити објашњено [[Њутнови закони|Њутновим законима кретања]] и класичним електромагнетизмом.
| |||