Визиготи — разлика између измена

'''Визиготи''' или '''Западни Готи''' су били [[Германи|германскогермански]] [[Варвари|варварско]]народ који се током током [[племе]]Велика којесеоба јенарода|велике сасеобе истоканарода]] дошлонастанио на територијетериторији [[Западно римско царство|Западног римског царства]], у токуобластима јужне [[Велика сеоба народаГалија|велике сеобе народаГалије]] и [[375Хиспанија|Хиспаније]]., године. Делимичногде су насељавалитоком и5. века основали своју териториједржаву, [[ИсточноВизиготско римско царствокраљевство|ИсточногВизиготску римског царствакраљевину]], која је опстала све до почетка 8. (Византије)века.

Нови цар [[Теодосије I]] је склопио мир [[381]]. са [[Атанарих|Атанариком]], који је трајао до Теодосијеве смрти [[395]]. године. Атанарик је међутим умро исте те године, те на власт долази [[Аларих I|Аларик I]]. [[Теодосије I|Теодосија]] су наследили неспособни синови, [[Аркадије]] на истоку и [[Хонорије]] на западу. [[Аларих I|Аларик]], способни визиготски вођа, [[396]]. године покушао је да заузме [[Атина|Атину]] али није успео. Затим је покушао да уђе у Италију али је опет био одбијен. Године [[410]]. након што су римске легије побиле породице (жене и децу) неких 30.000 германских ратника који су служили царству, Аларик је са Визиготима напао [[Рим]] и [[Пљачка Рима 410.|опљачкао га]]. Након неколико дана пљачкања, Визиготи су напустили град и кренули ка југу, с намером да оду у Африку али ту је Аларик напрасно умро, те су одустали од те намере. Његов наследник, [[Атаулф]], повео је свој народ ка [[Галија (област)|Галији]]. Суседна [[Хиспанија]] је још [[409]]. године претрпела навалу [[Свеви|Свева]], [[Алани|Алана]] и [[Вандали|Вандала]]. Под [[Валија|Валијом]], Визиготи су склопили савез са Римљанима који су им [[418]]. године дозволили да се населе у Галији, [[Аквитанија|Аквитанији]] и делу [[Нарбонска Галија|Нарбонске Галије]] под условом да Визиготи истерају друге варварске народе са територије Царства. Визиготи су основали краљевство са седиштем у [[Тулуза|Тулузу]], завладавши над локалним староседеоцима Галороманима.<ref name="Samarsžić2" />. У [[Хиспанија|Хиспанији]] су [[Свеви]] и [[Хаздинзи]] наставили са међусобним ратовима све до 421. када су се Хаздинзи спустили на југ, а потом отишли на Балеаре. Вандали су [[429]]. године прешли у северну Африку и тамо основали [[Вандали|Вандалско краљевство]].<ref name="Samarsžić2" />.

Године [[451]]. Визиготи имају важну улогу у [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] у којој су под вођством римског војсковође [[Флавије Аеције|Аеција]] победили и одбацили [[Хуни|Хуне]] предвођене [[Атила|Атилом]]. Визиготи су се затим проширили на [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]], где су Свеви упали у [[Галиција (Шпанија)|Галицију]] и похарали је. Овладавши већим делом Хиспаније, Визиготи су наметнули своју власт тамошњим староседеоцима Хиспанороманима. Под другим великим визиготским краљем [[Еурих|Еуриком]], Визиготско краљевство постаје уједињено и [[475]]. године коначно постиже потпуну независност од [[Западно римско царство|Западног римског царства]] које се ионако распало следеће године ([[476]]) свргавањем цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]].

Након [[Атанагилд]]ове смрти ([[568]]), на престо је ступио [[Леовигилд]] који је до [[573]]. владао заједно са својим братом [[Лијува I|Лиувом]]. Леовигилд је преместио престоницу у срце Хиспаније, у [[Толедо]]<ref name="Samarsžić2"/><ref>-{The Visigoths, From the Migration period to the seventh Century, An ethnographic Perspective, ed. P. Heather, San Marino (1999). стр. 335-336.}-</ref>, црквени и верски центар тог доба, и тиме успео да уједини Визиготе и ХиспаноримљанеХиспаноромане у борби против Византије. Ову везу је још више учврстио објавио ревидирани законик, ''Кодекс ревисус'' ({{јез-лат|Codex Revisus}}), у коме је боље дефинисао недоречене законе, неке законе избацио а неке нове убацио и прилагодио га свом времену. Такође је почео да потискује Византинце и потчињава [[Баски|Баске]] у [[Пиринеји]]ма, [[Свеви|Свеве]] у северозападном делу полуострва као и друга племена у унутрашњости. На границама је дизао утврђења и насељавао сељаке који су имали истовремено и задатак да их бране. Међутим, као аријанац, дошао је у сукоб са правоверним хришћанима, међу којима се нашао и његов син [[Херменегилд]], гроф Бетике, који је био ожењен франачком принцезом. Под утицајем [[Леандар Севиљски|Леандра]], бискупа из Севиље, Херменегилд је [[579]]. године прешао у правоверно хришћанство и потом подигао буну, која је била угушена, а њему глава одрубљена.<ref name="Samarsžić2" />.

Леовигилд је умро [[586]]. године, а наследио га је млађи син [[Рекаред I|Рекаред]], који је недуго по очевој смрти одлучио да напусти [[аријанство|аријанизам]], ради измирења са правоверним хришћанима, чиме је желео да уклони највећи извор унутрашњих немира и сукоба између владајућих аријанских Визигота и њихових поданика ХиспаноримљанаХиспаноромана, који су у великој већини исповедали правоверно хришћанство.<ref name="Samarsžić2" />

Рекаредову одлуку подржала је већина аријанских бискупа и визиготских великаша, али било је и оних који су се успротивили напуштању аријанизма, нарочито у [[Септиманија|Септиманији]], где је [[589]]. године избила побуна, коју је Рекаред брзо угушио. Исте године одржан је [[Трећи сабор у Толеду]], на коме је уз учешће 62 бискупа усвојено ново исповедање вере. Иако је у основи био заснован на [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградском симболу вере]], као основном мерилу хришћанског правоверја, новоусвојени ''Толедски симбол вере'' је садржао и једну значајну новину у виду уметка [[Филиокве]] ([[Латински језик|лат.]] ''Filioque''), што није било у складу са начелима правоверног хришћанства. Упркос томе, ова разлика је занемарена, првенствено из политичких разлога, пошто је Рекаред тежио да оствари унутрашње јединство краљевства путем верског измирења и спајања Визигота и ХиспаноримљанаХиспаноромана у један народ.<ref name="Samarsžić2" />