Учесници овог сабора су настојали да трајно разреше [[христологија|христолошке]] спорове који су делили тадашњутадашњe хршћане, првенствено у источним областима римског Оријента. ЗакључкеУслед Халкедонскогсупротстављених сабораставова две христолошке школе, александријске и антиохијске, на сабору је дошло до оштрих расправа о Христовим ''природама'' и тим поводом је усвојена посебна изјава (''Халкидонски орос''), међутимкоја је афирмисала учење по којем у Христу постоје две природе, божанска и човечанска. Међутим, закључке Халкедонског сабора је одбацио део хришћана из [[Египат|Египта]] и [[Сирија|Сирије]], а потом [[Јерменија|Јерменије]] и [[Етиопија|Етиопије]], прихвативши [[Монофизитизам|монофизитско учење]]; њихове присталице су се организирале у цркве касније познате као ''миафизити'', односно [[оријентално-православне цркве|оријентално-православни]] хришћани.
Остале цркве - укључујући [[Православна црква|Православну цркву]] је остала привржена халкидонској христологији, каоа иисту потоњуприхватају и [[Католичка црква|Римокатоличку цркву]], [[Англиканска црква|Англиканску цркву]] и, [[Старокатоличка црква|Старокатоличку цркву]],прихватилеи супоједине халкедонскупротестантске христологијуцркве.
