Пехчево — разлика између измена

 

[[1912]]. године Пехчево се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Већинско муслиманско становништво је избегло из Пехчева у Малу Азију. Остали су бројни пусти староседелачки домови. Ту су се након Балканских ратова 1922. године "оптирали" стари Галипољски Срби. Њихова одисеја се може пратити кроз векове, а почиње три века раније. Били су то потомци Срба из долине Мораве (велике), села око Јагодине, коју су у 16. и 17. веку протерани у околину Галипоља у Турској. Њих је протерао у Малу Азију турски султан, у место [[Бајрамић]], на Галипољском полуострву. Вековима су они сачували свој српски идентитет, али су временом су изгубили свој карактеристичан говор. Године 1914. ти Срби су кренули ка свом роду и стигли у ослобођене пределе Србије, и сместили се у село [[Александрово]], код Скопља. Међутим 1915. године Бугари окупатори су их на силу преместили у Нишки округ, где су дочекали крај Првог светског рата. У поратној смутњи, кренули су одатле јадни насељеници ка Солуну, да би 1921. године опет стигли у своје старо место, у околини Галипоља. Турци су 1922. године изазвали велики драматични егзодус православних Грка из Галипоља, па су с њима отерани и Срби из Бајрамића. Примила их је нова југословенска краљевина, и несељени су сада у Пехчеву, у Македонији. Али и ту је било проблема јер су муслиманске куће присвојили мештани па је власт имала пуно посла да ослободи куће за Галипољце. Комадант места 1923. године артиљериски капетан I класе Ђорђе Милић је због ометања насељавања, чак био смењен и судски кажњен.<ref>"Време", Београд 11. август 1926. године</ref> Многи од насељеника због тога нису остали у Пехчеву. Године 1932. било је још 74 дома Срба Галипољаца у Пехчеву, од којих је богати поседник Атанас Лазаревић био тада председник пехчевске општине.<ref>"Време", Београд 1932. године</ref>

 

Године 1936. септембра месеца у кругу касарне у Пехчеву "Витешког краља Александра I Ујединитеља" освећен је споменик том погинулом српско и југословенском владару.<ref>"Правда", Београд 20. септембар 1936. године</ref> У касарни је тада био стациониран 23. пешадијски пук. Наредне године четрдесетак угледним Срба са супругама из Пехчева, је предвођено њиховим народним послаником Симом Андоновићем и месним учитељем Богданом Божовићем, направило патриотску екскурзију и посетила Тополу са Опленцом и Београд.<ref>"Време", Београд 10. август 1937. године</ref>