Прешево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине [[Јорговци]]. То су Цигани православне вере. У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Прешево је 1894. године било око пола сата удаљено од истоимене жељезничке станице. По сведочењу једног путника: "Показало ми се као једно по изгледу веома неугледно место; гомила кућа свакога кроја и грађе." Али Прешево је у то време важило за административни и трговачки центар тог краја.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref>
Када су Бугари (Друга бугарска армија) 1. октобра 1915. године ушли у Прешево, место је било празно јер су сви становници побегли.<ref>"Ратни дневник", Солун 1916. године</ref> Стари главни (римски) пут ка југу је пролазио кроз Прешево, као и касније и жељезница. Каже се 1917. године да су два главна места у Прешевској долини: Прешево (административни центар) а [[Бујановац]] (главни трговачки центар). '''Прешево је типа чисто арнаутског, а Бујановац типа словенског.''' Примећено је да су се и у Бујановцу пред Првим светским ратом груписали насељеници Арнаути и Турци.<ref>"Београдске новине", Београд 1917. године</ref>
Заузимањем председника прешевске општине Настаса Димитријевића и среског начелника Светолика Драгачевца, кренуо је тридесетих година 20. века развој Прешева. Предуслов је био изградња добрих приступних путева, ка жељезничкој станици и ка главном друму, који су урађени у пролеће 1930. године. За развој пчеларства посађено је до тада 30.000 садница багрема, око насеља на падинама околних брда. Подигнута је нова зграда општинске куће (суда), уређен парк, калдрмисане улице и уређена велика сточна пијаца на обали реке. У згради намењеној за болницу радило се на отварању Ниже пољопривредне школе.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref> Постојало је 1927. године складиште непрерађеног дувана у Прешеву, а 1938. године подигнута је нова зграда пореске управе. Деловала је ту 1928. године Српска национална омладина "Деспот Угљеша",<ref>"Правда", Београд 1928. године</ref> која је приређивала забаве. Када је покренута акција скупљања прилога за споменик краљу Петру у Скопљу, први су се одазвали Прешевци са својим прилогом скупљеним на једној забави. Основано је 1928. године у месту и "Друштво за народно просвећивање", које су чинили углавном чиновници, и бавило се културом и просвећивањем становништва.
Подигнуто је у Прешеву лето 1929. године спомен-обележје изгинулим и помрлим српским ратницима током ратова 1912. и 1913. године. Споменик и костурница постављени су надомак прешевске жељезничке станице, у долини Карадагу. Била је то заслуга ратног инвалида Обрена Рашковића. Срби војници су страдали 1912. године у рату, а 1913. године и од епидемије колере, која је ту харала. Бугарски окупатор је међутим током Првог светског рата готово у потпуности уништио то српско гробље. Када су се после ослобођења у прешевској околини населили колонисти Срби из Јужне Србије и Црне Горе копајући њиве, наилазили су на разбацане људске кости. Оне су сада скупљене у оквиру те спомен-костурнице.<ref>"Време", Београд 8. септембра 1929. године</ref>
Пописано је у Прешеву 1931. године 3000 становника.<ref>"Правда", Београд 1932. године</ref>
| |||