Прешево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
 
Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине [[Јорговци]]. То су Цигани православне вере. У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Прешево је 1894. године било око пола сата удаљено од истоимене жељезничке станице. По сведочењу једног путника: "Показало ми се као једно по изгледу веома неугледно место; гомила кућа свакога кроја и грађе." Али Прешево је у то време важило за административни и трговачки центар тог краја.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref> Пред Прешевом се налазио хан Биљача, где су свраћали путници намерници. Касније ће ту бити успостављена граница између Србије и турске царевине, са прелазом.
 
У Прешеву је некад била православна црква посвећена Св. Димитрију.
 
Када су Бугари (Друга бугарска армија) 1. октобра 1915. године ушли у Прешево, место је било празно јер су сви становници побегли.<ref>"Ратни дневник", Солун 1916. године</ref> Стари главни (римски) пут ка југу је пролазио кроз Прешево, као и касније и жељезница. Каже се 1917. године да су два главна места у Прешевској долини: Прешево (административни центар) а [[Бујановац]] (главни трговачки центар). '''Прешево је типа чисто арнаутског, а Бујановац типа словенског.''' Примећено је да су се и у Бујановцу пред Првим светским ратом груписали насељеници Арнаути и Турци.<ref>"Београдске новине", Београд 1917. године</ref>