Прешево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
Прешево је било у Старој Србији, некадашња "жупа". Ту се пре Косовске битке налазила српска посада, која је турске претходнице сачекала.<ref>"Отаџбина", Београд 1889. године</ref>
Дејановићи су [[1371]]. године поред бројних других места, држали и Прешево. У повељи царице Евдокије и сина Константина издате [[1381]]. године, помињу се села Прешево и "Бујановце".<ref>"Просветни гласник", Београд 1902. године</ref> У Прешеву (предео у Моравици), Врању и Иногошту (предео од Владичиног Хана до Пољанице) био је владар "ћесар" [[Угљеша]], брат српског краља Вукашина. Било је то у периоду 1400-1423. године<ref>"Отаџбина", Београд 1880. године</ref> Западно од Прешева се налазе рушевине утврђења "Хисара". Током турске вишевековне владавине место се двапут помиње у Пчињском (калуђерском) поменику из 15. века.
Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине [[Јорговци]]. То су били Цигани православне вере. Прешево је имало више махала, од којих је најстарија "Река Махала". Та древна махала се претходно звала "Дежевска" и у њој су 1878. године били остаци стариначких српских родова.
| |||