Авари — разлика између измена

49 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
м
 
== Историја ==
Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|туркијског]] порекла из [[средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У шестом веку (566. године) се један део Авара насељава у [[источна Европа|источној Европи]], где оснива Аварски каганат на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на [[Кавказ (регион)|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ Аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у [[Панонска низија|Панонску низију]], где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]], [[567]]. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране [[Панонска низија|Панонске низије]]. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Прабугари|Прабугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар - [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] (С.Митровица), а [[584]]. године [[Сингидунум]] (Београд), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав|Дунаву]] долази до праве инвазије [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]].
 
Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века [[Франачко-аварски ратови|уништили]] Франци у време владања [[Карло Велики|Карла Великог]] (768-814).