Тајланд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne ispravke; козметичке измене |
||
Ред 36:
[[Датотека:Bangkok skytrain sunset.jpg|мини|250px|Залазак сунца у Бангкоку]]
'''Тајланд''' ({{јез-тај|ประเทศไทย}}), или званично '''Краљевина Тајланд''' ({{јез-тај|ราชอาณาจักรไทย}}), [[држава]] је у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Пре [[1939]]. ова држава се звала [[Сијам]] која је настала 1782. На југу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]]. Граничи се на западу са [[Мјанмар]]ом, на северу и истоку са [[Лаос]]ом, на истоку са [[Камбоџа|Камбоџом]] и на југу са [[Малезија|Малезијом]]. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина [[Сијам]], народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је
Тајланд је [[монархија]] на челу које је био краљ [[Рама IX|Бумибол Адуљадеј, Рама IX]], а њиме је после управља [[Национални савет за ред и мир Тајланда|војна хунта]] која је преузела власт маја 2014.<ref name="ThailandPM">{{cite news|title = Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister|url=http://www.bangkoknews.net/index.php/sid/224959611|date = 21. 8. 2014|accessdate = 21. 8. 2014|publisher=Thailand News.Net}}</ref> Краљ је [[Списак краљева Тајланда|девети]] монарх из [[Чакри династија|Чакри династије]], и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.<ref name="longestthai">{{cite web |year=1996|url=http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |title = A Royal Occasion speeches |publisher=Worldhop.com Journal |accessdate = 5. 7. 2006}}</ref> Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.<ref>{{cite web|url=http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|title = Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550|author= The Secretariate of the House of Representatives |publisher= The Secretariat of the House of Representatives |year=2007|accessdate = 7. 11. 2012}}</ref> Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. [[Тајландски бат]] је национална [[валута]] Тајланда , док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало , појавили су се нови [[тајкун]]и , који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна [[банка]] у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних , на Тајланду не рачунајући Индонезију , има највише [[милионер]]а и [[милијардер]]а . Земља има проблема са [[корупција|корупцијом]] , [[проституција|проституцијом]] , сиромаштвом , неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 одсто. Тајланд се бори и са сивом економијом , са продајом и шверцом [[дрога|дроге]] , постоје веома строге казне [[затвор]]а.
Са укупном површином од око 513.000 -{км}-<sup>2</sup>, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи . Главни и највећи град
| doi = 10.1080/1463136042000221898|url=http://thaipolitics.leeds.ac.uk/files/2014/05/mccargo-and-krisadawan-2004.pdf
| title = Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand
Ред 50:
}}</ref> [[Северни тајландски народ|северни Тајланђани]] (Кхон Муеанг); и [[јужни Тајланђани]]. [[Тајландски Кинези]], са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,<ref name="West794">{{Cite book| |last=West|first=Barbara A. |title = Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania |publisher=Facts on File |year=2009|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=794}}</ref> док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.<ref name="Theraphan">{{Cite journal |last=Luangthomkun|first=Theraphan|title = The Position of Non-Thai Languages in Thailand |work=Language, Nation and Development in Southeast Asia |publisher=ISEAS Publishing |year=2007|pages=191}}</ref> [[Тајландски Малајци]] представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од [[Мони|Мона]], [[Кмери|Кмера]] и разних брдских племена. Званични језик у земљи је [[Тајландски језик|тајландски]], а главна религија је [[будизам]], коју практикује око 95% становништва.
Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света , да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година , држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни , доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу , у обнову будистичких и хиндуистичких храмова , као и у борбу против наркоманије , трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције , као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху , и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори , многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у , док су неки у бекству , тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо , велики је проценат младог становништва , а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада , слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље , бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу , у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом , [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама , услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе , као у околним земљама и у [[Бангладеш
== Географија ==
Ред 88:
[[Датотека:Thailand map CIA.png|мини|250п|Тајланд данас]]
У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом [[Уједињено Краљевство|британске]] интересне сфере. Након државног удара [[1932]]. постао је [[уставна монархија]], а на власти су се углавном смењивале војне владе. Године 1939. тачније 23. јуна 1939. краљевина [[Сијам]] је променила име у краљевина Тајланд, што значи у преводу „земља слободних” . У доба [[Други светски рат|Другог светског рата]] , Тајланд је желео да сачува неутралност која је трајала све до децембра 1941. године, након инвазије [[Јапан]]а , на већи део Азије и југоисточне Азије, [[Јапанско царство]] је вршило велики притисак на тадашњу владу Тајланда, да омогући јапанским војним трупама на походе на тада британску Малају и Бурму
Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у [[Рат против тероризма|Рату против тероризма]], али је и сам постао бојиште због [[ислам]]истичке побуне на југу земље. Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе [[Taksin Šinavatra|Таксина Шинаватру]] су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца. Војска је искористила његово одсуство из земље, па је [[2006]]. извршен [[државни удар|војни пуч]], у коме је срушена влада Таксина Шинаватре. На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав. Демократија је поново успостављена крајем [[2007]]. Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011. априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањеноо око 1.400 људи. Опозиција предвођена Шинаватрином сестром [[Јинглак Шинаватра|Јинглак Шинаватром]] убедљиво је победила на изборима одржаним јула [[2011]].
Ред 101:
== Привреда ==
[[Датотека:Bangkok skytrain sunset.jpg|мини|300п|Залазак сунца у Бангкоку]]
У последње три деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997—1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, телефона , мотора и моторних делова , одеће и обуће , возила, машина , намештаја, хране, од чега Тајланд највише извози [[пиринач]], [[чај]], [[каучук]], [[туна|туну]], свињетину, [[ананас]], [[манго]] ,[[какао]], [[кафа|кафу]], затим пластика и играчке чини око 60% [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а. Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998. Велики део становништва се бави риболовом . Све је важнији и [[туризам]]. БДП је у 2004. био 8.100 [[амерички долар|УСД]] по становнику, мерено по ППП-у. 2017. године , Тајланд је 25. економија света по [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]].
== Административна подела ==
Ред 131:
Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.<ref>{{cite web|url=http://yaleglobal.yale.edu/content/thaksins-chance-leading-role-region |work=The Straits Times |location=Singapore |title = Thaksin's Chance for Leading Role in the Region |date = 10. 3. 2004|last=Ciorciari|first=John D.}}</ref> Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је [[Лаос]]. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.<ref>[https://web.archive.org/web/20090103061415/http://www.burmait.net/ict-news/2007/aug07/thaksin-to-face-charges-over-burma-telecom-deal/ 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal]. ICT News, 2 August 2007</ref>
Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.<ref>{{cite web|title = Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq|url=http://www.wsws.org/en/articles/2003/10/thai-o01.html|website=World Socialist Web Site|accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref> Трупе су повучене 10. септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.
Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за минстра спољних послова. Априла 2009. је извио сукоб између [[Тајван]]ских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџијског [[Прасат Преах Вихеар|Преах Вихеар]] хиндуистичког [[храма]] у близини границе. Камбоџиска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени. Два камбоџиска и три тајванска војника су погинула. Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.<ref>The Telegraph, [http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/thailand/5101029/Troops-from-Thailand-and-Cambodia-fight-on-border.html Troops from Thailand and Cambodia fight on border], 3 April 2009</ref><ref>Bloomberg, [http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601080&sid=a2G.h3Ms.a3s&refer=asia Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says], 3 April 2009</ref>
|