Игмански марш — разлика између измена

Када је, већ средином јануара [[1942]]. године отпочела велика [[Трећи рајх|немачко]]-[[Усташка војница|усташка]] офанзива у источној [[Босна|Босни]], [[Прва пролетерска ударна бригада]] нашла се у њеном средишту. Од [[Романија|Романије]], [[Прача (Пале-Прача)|Праче]] и [[Рогатица|Рогатице]] до [[Власеница|Власенице]], [[Олово (град)|Олова]] и [[Вареш]]а њени батаљони су водили тешке борбе. Велики губици на [[пјеновац|Пјеновцу]] и [[Бијеле Воде|Бијелим Водама]] и успех непријатеља који је повратио раније изгубљене градове и овладао свим комуникацијама на територији источне Босне, довели су главнину [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] у веома неизвесну ситуацију. Била је концентрисана на малом простору, на северним падинама Романије, у рејону [[Пусто Село (Соколац)|Пусто Село]]-[[Гајеви (Илијаш)|Гајеви]]-[[Ракова Нога (Илијаш)|Ракова Нога]], где није било услова за даље задржавање. Требало је наћи излаз из те ситуације. Штаб бригаде није имао никаквих података о даљим намерама непријатеља, са којим је прекинуо сваки борбени контакт после повлачења са Пјеновца и Бијелих Вода, али је претпостављао да ће наставити дејства.

 

 

Када су се колоне [[342. немачка династија|342.]] и [[748. немачка дивизија|748]]. немачке дивизије спојиле код [[Соколац|Соколца]], овладале комуникацијама и рашчистиле терен око њих, командант немачких снага, опуномоћени генерал у [[Србија|Србији]], генерал [[Паул Бадер]], сматрао је да је извршио задатак и наредио је да се операција обустави и да се јединице повуку на своје полазне положаје, осим [[718. немачка дивизија|718. дивизије]], која је имала задатак да очисти од устаника планину [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]]. Генерал Бадер није усвојио предлог команданта 342. дивизије да се операција настави још шест дана, западно од пута Соколац-[[Хан Пијесак]], према групи која је чувала прелазе преко реке [[Босна (река)|Босне]], односно преко терена на којем се налазила главнина Прве пролетерске бригаде.