База (хемија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 2:
{{Киселине и базе}}
[[Датотека:AcidBase%E2%80%93pfe.png|мини|260px|Дијаграм промене [[Гибсова слободна енергија|Гибсове слободне енергије]] за дисоцијацију неких [[киселине|киселина]] и база]]
'''Базе''' или ''лужине'' ([[grčki jezik|grč.]] ''βάση'', ''basé – основа, фундамент'') је једна од основних категорија [[хемијско једињење|хемијских једињења]].<ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Базе су у ужем смислу сви једињења, која у воденим растворима могу градити хидроксидне [[јон]]е (-{OH<sup>−</sup>}-), те тако повисити [[pH vrednost|-{pH}-]] вредност раствора. Хидроксилни јони су хемијска једињења која из [[киселине|киселина]] могу преузети [[протон]]е дајући молекуле [[вода|воде]]. Стога је база на неки начин супротност киселинама те се с њима [[неутрализација (хемија)|неутрализира]]. У ширем смислу, разни базно-киселински концепти описују далеко ширу палету хемијских реакција, који прелазе оквире особина хидроксидних јона у води. Од посебног значаја су концепти по Луису (Луисове базе и Луисове киселине),<ref>{{cite web|url=http://goldbook.iupac.org/B00601.html|title=IUPAC Gold Book — base|accessdate
Већина база су супстанце које производе [[хидроксид]]не јоне (ОХ<sup>−</sup>) у воденим растворима, и стога се класификују као [[Теорије киселина и база|Аренијусове басе]].<ref name="ХЭ">{{Cite book|title=Химическая энциклопедия |editor = Под ред. И. Л. Кнунянца |location = М |publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 |volume = 2 |id=ISBN 5-85270-039-8 |ref=Химическая энциклопедия|pages=393—395}}</ref> Да би супстанца била класификована као Аренијусова база, она мора да формира хидроксилне јоне у воденом раствору. Аренијус је сматрао да је неопходно да база садржи хидроксид у својој структури. Из тог разлога је Аренијусов модел ограничен, пошто се њиме не могу објаснити базна својства [[амонијак]]а у воденом раствору (-{NH<sub>3</sub>}-), као ни његових органских деривата ([[Amin (hemija)|амина]]).<ref name="Chemistry 9E">''Chemistry'', 9th Edition. Kenneth W. Whitten, Larry Peck, Raymond E. Davis, Lisa Lockwood, George G. Stanley. {{page|year=2009|id=ISBN 0-495-39163-8|pages=}} Page 363</ref> Исто тако постоје базе које не садрже хидроксидни јон, али ипак реагују с водом, што доводи до повећања концентрације хидроксидног јона.<ref name="Chemical Principles">{{cite book|last=Zumdahl|first=Steven|last2=DeCoste|first2=Donald|title=Chemical Principles|year=2013|publisher=Mary Finch|edition=7th|accessdate = 11. 2. 2015|pages=257}}</ref> Пример тога је реакција између амонијака и воде, чиме се формира амонијак и хидроксид.<ref name="Chemical Principles"/> У овој реакцији амонијак је база пошто он прима протон од молекула воде.<ref name="Chemical Principles"/> Амонијак и друге базе сличне њему обично имају способност формирања везе са протоном услед слободног електронског пара који поседују.<ref name="Chemical Principles"/> У општијој [[Бронстед-Лоријева теорија киселина и база|Бронстед-Лоријевој теорији киселина и база]], база је супстанца која може да прими [[хидрон (хемија)|јоне водоника]] (-{H<sup>+</sup>}-) — иначе познате као [[протон]]и.
| |||