Нобелова награда — разлика између измена

'''Нобелова награда''' је интернационална награда, коју годишње додељују шведске и норвешке институције, као знак признања за академска, културна, и/или научна достигнућа. По жељи шведског научника и проналазача [[Алфред Нобел|Алфреда Нобела]], ова награда је установљена 1895. године. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/magazine-11500373 "Which country has the best brains?"]. BBC News. 8 October 2010. RetrievedПриступљено 6 December 2011.</ref> У периоду између 1915. и 2015. године, Нобелова награда из области економских наука је додељена 573 пута, а добило је 900 људи и организација. Церемонија доделе Нобелове награде се одржава у [[Стокхолм]]у ([[Шведска]]) једном годишње, у свим до сада установљеним категоријама, изузев церемоније доделе Нобелове награде за мир која се одржава у [[Осло|Ослу]] ([[Норвешка]]). Сваки добитник или [[лауреат]], прима златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области [[књижевност]]и, медицине, физике, хемије, мира и економије.<ref>{{harvnb|Shalev|2002|pp=}}</ref>

Ова награда се не додељује постхумно, међутим, уколико потенцијални добитник умре пре могућности да прими награду, постоји шанса да се награда ипак додели.<ref>[http://www.cbc.ca/news/health/montreal-born-doctor-gets-posthumous-nobel-honour-1.824238]. [[CBS NEWS]] , 3 October 2011. RetrievedПриступљено 3 October 2011.</ref> Иако се просечан број лауреата Нобелове награде значајно повећао током 20. века, награду не може да дели више од три добитника.<ref>[http://people.idsia.ch/jűrgen/nobelshare.html Schmidhuber, Jürgen].</ref>

[[Алфред Нобел]] је рођен 21. октобра 1833. године у Стокхолму (Шведска), у породици инжењера.<ref>{{Cite book|editor1-last=Levinovitz|editor1-first=Agneta Wallin|editor2-last=Ringertz|editor2-first=Nils| title = The Nobel Prize: The First 100 Years| url = https://books.google.com/books?id=QMSg5mRJiukC| year = 2001| publisher = World Scientific| isbn = 978-981-02-4665-5| pages = 5}}</ref> Био је хемичар, [[инжењер]] и [[проналазач]]. Током 1894. године, од компаније Бофорс је купио млин од гвожђа и челика, ког је претворио у велику фабрику за производњу оружја. Такође, Нобел је изумео [[бездимно гориво]], које је било претеча многим бездимним војним експлозивима, посебно британском бездимном праху. Због својих захтева око патената, Нобел је на крају био укључен и у прекршајну парницу. Међутим, Нобел је стекао богатство током живота, захваљујући бројним проналасцима (355 проналазака), од којих је најпознатији [[динамит]].{{sfn|Levinovitz|Ringertz|2011|p=11}}

Године 1888. Нобел је био пренеражен, када је у француским новинама прочитао сопствену умрлицу под насловом „Творац смрти је мртав". То је заправо био Алфредов брат Лудвиг који је већ био преминуо, тако да је за Алфредову умрлицу још увек било прерано. Међутим, овај чланак је узнемирио Нобела и натерао га да страхује због начина на који ће бити упамћен. То га је инспирисало да промени [[тестамент]].<ref>Golden, Frederic (16 October 2000).[http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,998209,00.html "The Worst And The Brightest"] [[Тајм (часопис)|Time]] Time Warner. RetrievedПриступљено 9 April 2010.</ref> Алфред Нобел је преминуо 10. децембра 1896. године од интрацеребралног крварења, у својој вили у Сан Рему. Тада је имао 63 године.<ref>[[Sohlman, Ragnar]] (1983). The Legacy of Alfred Nobel – The Story Behind the Nobel Prizes. The Nobel Foundation. p 13.</ref>

nobelprize.org. "Full text of Alfred Nobel´s Will"]</ref> Нобел је донирао 94% својих средстава (31 милион шведских круна) за формирање пет Нобелових награда.<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Abrams|2001|pp=}}</ref><ref>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/about/amounts/"The Nobel Prize Amounts"]. The Nobel Foundation. RetrievedПриступљено 7 December 2015.</ref> Због скептицизма околине, тестамент није био испуњен све до 26. априла 1897. године, када га је одобрило законодавство Норвешке. Извршиоци Нобеловог тестамента, Рагнар Сохлман и Рудолф Лилјеквист, основали су Нобелову фондацију која се брине о Нобеловом богатству и организује доделу награда.<ref name="automatski generisano1" />

[[Датотека:Alfred Nobels will-November 25th, 1895.jpg|thumb|left| alt = A paper with stylish handwriting on it with the title "Testament"|Тестамент Алфреда Нобела наводи да 94% његове укупне имовине треба да буде кориштено за успостављање Нобелових награда.]]

[[Нобелова фондација]] је основана као приватна организација 29. јуна 1900. Њена функција је управљање финансијским средствима и администрацијом Нобелових награда.<ref name="Levinovitz14">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=14}}</ref> У складу са Нобеловим [[тестамент]]ом, примарни задатак фондације је управљање имовином коју је Нобел оставио. [[Роберт Нобел|Роберт]] и [[Лудвиг Нобел]] су учествовали у нафтном бизнису у Азербејџану, и према шведском историчару Е. Баргенгрену, који је проучавао архиве Нобелове породице, „одлука да се дозволи повлачење Алфредовог новца из [[Баку]]а, је била одлучујући фактор који је омогућио успостављање Нобелових награда”.<ref>{{cite web| url = http://azer.com/aiweb/categories/magazine/42_folder/42_articles/42_readersforum.html| title = Nobel Prize Funded from Baku| publisher = ''[[Azerbaijan International]]''| accessdate = 25. 12. 2010.}}</ref> Још један важан задатак Нобелове фондације је да пласира награде на међународном нивоу и да надгледа неформалну администрацију везану за награде. Фондација не учествује у процесу селекције Нобелових лауреата.<ref name="Levinovitz15">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=15}}</ref><ref name="Feldman16">{{harvnb|Feldman|2001|p=16}}</ref> По много чему, Нобелова фондација је слична [[Инвестициона компанија|инвестиционој компанији]], у смислу да она инвестира Новелов новац да би се створила солидна база финансирања за награде и административне активности. Нобелова фондација је изузета од свих пореза у Шведској (од 1946) и од инвестиционих пореза у Сједињеним Државама (од 1953).<ref name="Levinovitz17-18">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001| ppp = 17—18}}</ref> Од 1980-тих, фондацијине инвестиције су постале профитабилније и 31. децембра 2007, средства која су под контролом Нобелове фондације износила су 3,628 милијарди шведских ''круна'' (-{c}-. УС$560 милиона).<ref name="Levinovitz15-17">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001| ppp = 15—17}}</ref>

[[Датотека:Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1923).jpg|thumb|upright|right| alt = A black and white photo of a bearded man in his fifties sitting in a chair. |[[Вилхелм Конрад Рендген]] је награђен првом наградом за физику за његово откриће [[Рендгенски зраци|рентгенских зрака]].]]

У 1938. и 1939, [[Трећи рајх]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] је забранио тројици лауреата из Немачке ([[Richard Kuhn|Рихарду Куну]], [[Адолф Бутенант|Адолфу Бутенанту]], и [[Герхард Домаг|Герхарду Домагу]]) да приме њихове награде.<ref name="Levinovitz23">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=23}}</ref> Они су имали прилику касније да приме диплому и медаљу.<ref name="Wilhelm85">{{harvnb|Wilhelm||p=85}}</ref> Мада је Шведска званично била неутрална током Другог светског рата, награде нису регуларно додељиване. Године 1939, награда за мир није била додељена. Награде нису додељене ни у једној категорији тиком периода 1940–42, због немачке [[Немачка окупација Норвешке|окупације Норвешке]]. Наредне године, све награде су додељене изузев награда за мир и књижевност.<ref>{{cite web| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/lists/all/ | title = All Nobel Laureates | publisher = [[Nobel Foundation]]| accessdate = 15. 1. 2010.}}</ref>

Међу другим критицизмима, Нобелов комитет је био оптуживан да има политичку агенду, и да су изостављани заслужнији кандидати. Они су исто тако били оптуживани за [[евроцентризам]], посебно у погледу награда за књижевност.<ref name="Abramsxiv">[[#Abrams|Abrams]], p. xiv</ref><ref name="Feldman65">{{harvnb|Feldman|2001|p=65}}</ref><ref name="Sarasota Herald-Tribune - 20 Sep 1981">{{cite news| last = Tuohy| first = William| title = Literature Award Hardest for Nobel Prize Panel| date = 20. 9. 1981.| publisher = Sarasota Herald Tribune| url = https://news.google.com/newspapers?nid=1755&dat=19810920&id=FZ0cAAAAIBAJ&sjid=DGgEAAAAIBAJ&pg=6245,2424225| accessdate = 9. 3. 2010.| pages = 58}}</ref>

Међу највише критикованим Нобеловим наградама за мир је она којом су награђени [[Хенри Кисинџер]] и [[Ле Дук Тоу]]. То је довело да давања оставке два члана Норвешког Нобеловог комитета. Ле Дук Тоу је одбио награду.<ref name="topten">{{cite news| last = de Sousa | first = Ana Naomi | title = Top ten Nobel Prize rows| url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article6868007.ece| accessdate = 25. 5. 2010.| publisher = Times Newspapers Limited| work = The Times| date = 9. 10. 2009. | location = London}}</ref> Кисинџер и Тоу су били награђени због преговора о прекиду ватре између [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] и Сједињених Држава у јануару 1973. Међутим, када је најављена награда, обе стране су још увек биле у сукобу.<ref name="Abrams219">{{harvnb|Abrams|2001|p=219}}</ref> Многи критичари су мишљења да Кисинџер није био мировњак, већ насупрот томе, да је одговоран за проширење рата.<ref name="Feldman315">{{harvnb|Feldman|2001|p=315}}</ref><ref name="Abrams315">{{harvnb|Abrams|2001|p=315}}</ref>

[[Јасер Арафат]], [[Шимон Перес]], и [[Јицак Рабин]] су добили награду за мир 1994. године због њихових напора да остваре мир између Израела и Палестине.<ref name="Feldman315"/><ref name="Levinovitz183">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=183}}</ref> Одмах након што је најављена награда, један од пет норвешких чланова Нобеловог комитета осудио је Арафата као терористу и поднео је оставку.<ref name="Feldman15-16">{{harvnb|Feldman|2001| ppp = 15—16}}</ref> Додатне сумње о Арафату биле су широко изражене у различитим новинама.<ref name="Abrams302-306">{{harvnb|Abrams|2001| ppp = 302—306}}</ref>

Још једна контроверзна награда за мир је била она којом је награђен [[Барак Обама]] [[2009 Nobel Peace Prize|2009. године]].<ref>{{cite news| first1 = Steven| last1 = Erlanger| first2 = Sheryl Gay| last2 = Stolberg| title = Surprise Nobel for Obama Stirs Praise and Doubts | date = 9. 10. 2009.| work = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2009/10/10/world/10nobel.html?_r=1| publisher = Arthur Ochs Sulzberger, Jr.| accessdate = 1. 4. 2010.}}</ref> Номинације су затворене само једанаест дана након што је Обама ступио на дужност као [[председник Сједињених Америчких Држава]], али се стварна процена остварена током наредних осам месеци.<ref name="philp">{{cite news| url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868833.ece| title = How the Nobel Peace Prize winner is decided| last = Philp| first = Catherine| date = 10. 10. 2009.| work = The Times| publisher = Times Newspapers Limited| location = London| accessdate = 25. 5. 2010.}}</ref> Сам Обама је изјавио да он није сматрао да заслужује награду,<ref>{{cite news | url = https://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE5981JK20091009?sp=true| title = Obama is surprise winner of Nobel Peace Prize | accessdate = 9. 10. 2009. | date = 9. 10. 2009. | publisher = Reuters}}</ref> нити да је вредан друштва у које би га она ставила.<ref>{{cite web | url = http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ | title = Remarks by the President on winning the Nobel Peace Prize | accessdate = 1. 4. 2010. | date = 9. 10. 2009. | publisher = [[The White House]] | deadurl = yes | archiveurl = http://webarchive.loc.gov/all/20091014210725/http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ | archivedate = 14. 10. 2009. |df=dmy-all }}</ref> Добитници пређашњих награда за мир су били подељени, неки су сматрали да је Обама заслужио ову награду, а други су изјавили да није остварио достигнућа вредна такве награде. Обамина награда, заједно са претходним наградама за мир [[Џими Картер|Џимија Картера]] и [[Ал Гор]]а, исто тако је подстакла оптужбе о [[Левица|левичарском]] бајасу.<ref>{{cite news| last = Naughton| first = Philippe| title = President Obama humbled: I do not deserve the Nobel Peace Prize| date = 9. 10. 2009.| publisher = Times Newspapers Limited| work = The Times| url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868457.ece| accessdate = 8. 6. 2010. | location = London}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last = Abrams| first = Irwin| title = The Nobel Peace Prize and the Laureates: An Illustrated Biographical History, 1901-2001| url = https://books.google.com/books?id=ny77bPwKxaUC| year = 2001| publisher = Science History Publications/USA| isbn = 978-0-88135-388-4| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Crawford| first = Elizabeth T.| title = The Beginnings of the Nobel Institution – The Science Prizes, 1901–1915| url = https://books.google.com/?id=EGfhs_tvjVYC| year = 1984| publisher = Maison des Sciences de l'Homme & [[Cambridge University Press]]| edition = First| isbn = 978-0-521-26584-3| ref = Crawford69}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Feldman| first = Burton| title = The Nobel Prize: A History of Genius, Controversy, and Prestige| url = https://books.google.com/books?id=xnckeeTICn0C| year = 2001| publisher = Arcade Publishing| isbn = 978-1-55970-592-9}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Gribbin| first = John| title = [[In Search of Schrödinger's Cat]]: Quantum Physics and Reality| year = 1985| publisher = Corgi| isbn = 978-0-552-12555-0| ref = Gribbin69}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Jones| first = Brenn| title = Learning about love from the life of Mother Teresa| url = https://books.google.com/?id=Bg6_1Ejy9r4C&dq=Mother+Teresa+Nobel+banquet+cancelled| year = 2003| publisher = PowerKids Press| isbn = 978-0-8239-5777-4| ref = Jones}}

* {{cite book| ref = harv| last1 = Levinovitz| first1 = Agneta Wallin| last2 = Ringertz| first2 = Nils| title = The Nobel Prize: The First 100 Years| url = https://books.google.com/books?id=QMSg5mRJiukC| year = 2001| publisher = World Scientific| isbn = 978-981-02-4665-5}}

* {{cite book| ref = harv| last = Leroy| first = Francis| title = A Century of Nobel Prize Recipients: Chemistry, Physics, and Medicine| url = https://books.google.com/books?id=8DjwaFWE4fYC| year = 2003| publisher = CRC Press| isbn = 978-0-8247-0876-4}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Shalev| first = Baruch Aba| title = 100 Years of Nobel Prizes| url = https://books.google.com/books?id=PfRaPHr86XUC| year = 2002| publisher = The Americas Group| isbn = 978-0-935047-37-0}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Sohlman| first = Ragnar| title = The Legacy of Alfred Nobel – The Story Behind the Nobel Prizes| year = 1983| publisher = The Nobel Foundation| authorlink = Ragnar Sohlman| ref = Sohlman69}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Söderlind| first = Ulrica| title = The Nobel Banquet| url = http://www.worldscientific.com/worldscibooks/10.1142/7789| year = 2010| publisher = World Scientific Publishing| ref = judia85}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Wilhelm| first = Peter | title = The Nobel Prize| url = https://books.google.com/?id=CNnZKHxQpO4C| year = 1983| publisher = Springwood Books| isbn = 978-0-86254-111-8| ref = Wilhelm69}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Pais| first = Abraham| authorlink = Abraham Pais| title = Subtle Is the Lord: The Science and the Life of Albert Einstein| url = https://books.google.com/?id=IQibQgAACAAJ| year = 1983| edition = Third| publisher = Oxford University Press| isbn = 978-0-19-520438-4| oclc = 8195995| ref = Pais69}}