Велики бачки канал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 5:
'''Велики бачки канал''' или '''[[Јожеф Киш|Кишов]] канал''' је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|Дунав—Тиса—Дунав]]. Дугачак је 118 km и повезује [[Дунав]] (код [[Бездан]]а) са [[Тиса|Тисом]] (код [[Бечеј]]а). Између два споменута места скраћује пут за више од 200 -{km}-, а користи се и за водоснабдевање и исушивање тла овог дела [[Бачка|Бачке]]. Корито Великог бачког канала је на најужем делу широко 17 -{m}-, при врху канал је широк око 25 -{m}-. У најширем делу тока, код Бачког Градишта, канал је широк око 350 -{m}-. Просечна дубина канала је 3 -{m}-. На обалама канала се налазе насеља [[Бездан]], [[Сивац]], [[Црвенка]], [[Кула (град)|Кула]], [[Врбас]], [[Србобран]], [[Турија]], [[Бачко Градиште]] и [[Бечеј]].
Због загађења и таложења муља, канал је данас сувише плитак за речна пловила и бродове, а и опасан је за купање, а Министарство заштите животне средине Србије га је сврстало међу 3 „црне тачке“ Србије<ref name="Извештај">[https://web.archive.org/web/20090612093906/http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/izvestaji/izvestaj_o_radu_ministarstva.pdf Извештај о раду Министарства заштите животне средине] за 2008. годину</ref>. До загађења канала дошло је у другој половини 20. века због наглог развоја индустрије, неодговарајућег третмана индустријских вода које су се изливале у канал<ref name="Извештај" /> и интензивирања пољопривредне производње.
Велики бачки канал је од Сивца до Бачког Градишта трасиран кроз корито реке [[Црна Бара|Црне Баре]]. Прокопавање дела канала од Бездана до Сивца је почело 6. маја [[1793]]. Канал је прокопаван ручно, а на његовој изградњи било је ангажовано 3000 радника (претежно робијаша). Канал је завршен 1801. године, а пуштен је у употребу [[1802]]. Испрва се канал у Тису уливао код Бачког Градишта, али је након уређивања тока Тисе прокопан део канала ка Бечеју где је направљена и преводница. Канал је изграђен системом концесије. Њиме су могли ићи и мали [[пароброд]]и. Градитељи канала су добили право да превозе [[кухињска со|со]] од [[Румунија|Румуније]] до [[Беч]]а. Касније је канал носио имена [[Франц II, цар Светог римског царства|Францов]] канал и Канал краља [[Петар I Карађорђевић|Петра]].
| |||