Боливија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 9:
| службени језик = [[Шпански језик|шпански]], [[кечуа (језик)|кечуа]], [[ајмара (језик)|ајмара]]
| главни град = [[Сукре]]
| latd=16.5| latm = |latNS=S| longd = 66.15| longm = |longEW=W
| највећи град = [[Санта Круз де ла Сијера]]
| тип владавине = Република
Ред 32:
}}
'''Боливија''' ({{јез-шпа|Bolivia}}, {{јез-кеч|Bulibya}}, {{јез-ајм|Wuliwya}}), званично '''Вишенационална Држава Боливија''' ({{јез-шпа|Estado Plurinacional de Bolivia}}),<ref name="ReferenceA">{{cite web| url = http://www.who.int/countries/bol/en/ | title = Bolivia (Plurinational State of) | publisher = Who.int | date = 11. 5. 2010.| accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref>.<ref>{{cite web| url = http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Bolivia%20(Plurinational%20State%20of) | title = Bolivia (Plurinational State of) | publisher = UNdata | accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref> држава је у средишњем делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Према северу и истоку се граничи са [[Бразил]]ом, према југу са [[Парагвај]]ем и [[Аргентина|Аргентином]], према југозападу са [[Чиле]]ом и према западу са [[Перу]]ом.
Пре доласка Европљана област данашње Боливије била је део [[Царство Инка|Царства Инка]] – највеће државе преколумбовске Америке. [[Конкистадори]] су овладали овим подручјем у 16. веку. Током највећег дела колонијалне владавине [[Шпанска империја|Шпаније]], ова област је била позната као [[Горњи Перу]] и била је под управом [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]], ком је припадао највећи део шпанских колонија у Јужној Америци, иако је ово подручје имало значајну аутономију у надлежности [[Краљевска Аудијенција Чаркас|Краљевске Аудијенције Чаркас]]. Борба за независност је трајала од 1809. до 1825, након чега је успостављена република названа по [[Симон Боливар|Симону Боливару]].
Боливија је демократска република подељена на девет департмана. Обележје њеног рељефа су високи врхови Анда на западу и Источне низије унутар амазонског басена. Боливија је земља у развоју, са средњим нивоом индекса хуманог развоја, и стопом сиромаштва од 53%.<ref>{{cite web| url = http://www.eldeber.com.bo/2011/2011-11-30/vernotaahora.php?id=111129221401 | title = Bolivia baja sus índices de pobreza en 8 años | trans_title = Bolivia lowers its poverty levels | publisher = El Deber | date = 30. 11. 2011. | accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref> Најважније привредне активности су пољопривреда, шумарство, риболов, рударство и производња добара као што су текстил, одела, прерађени метали, и нафтни деривати. Боливија је веома богата минералима, нарочито [[калај]]ем.
Процена је да у Боливији живи око 10 милиона становника, индијанског, азијског, афричког и европског порекла. Доминантан језик у Боливији је шпански, иако су [[Гварани (језик)|гварани]], [[ајмара (језик)|ајмара]] и [[кечуа (језик)|кечуа]] језик веома присутни, и ова четири као и још тридесет четири домородачка језика су у службеној употреби. Велики број различитих култура у Боливији је веома допринео разноврсности на пољима уметности, књижевности, музике, као и у кулинарству.
Ред 42:
== Порекло имена ==
Боливија је добила име по [[Симон Боливар|Симону Боливару]], јужноамеричком револуционару.<ref>{{cite web | url = http://salempress.com/store/samples/great_lives_from_history_19th/great_lives_from_history_19th_bolivar.htm | title = Simón Bolívar | publisher = Сејлем прес | date = |accessdate = 22. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130825121538/https://salempress.com/store/samples/great_lives_from_history_19th/great_lives_from_history_19th_bolivar.htm |archive-date = 25. 08. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Симон Боливар је [[Антонио Хосе де Сукре|Антонију Хосе де Сукреу]] понудио или да задржи [[Горњи Перу]] (данашњу Боливију) у оквиру новостворене [[Перу|Републике Перу]], и да се уједини са [[Уједињене провинције Рио де ла Плате|Уједињеним провинцијама Рио де ла Плате]], или да прогласи независност од [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]] које је имало контролу над највећим делом овог подручја. Сукре се определио за стварање нове земље, коју је у част Симона Боливара назвао по њему.<ref>{{cite web| url = http://wayback.archive.org/web/20100224070719/http://www.historia-bolivia.com/6-de-Agosto-Independencia-de-Bolivia/6 | title = 6 de Agosto: Independencia de Bolivia | publisher = Historia-bolivia.com | date = |accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref>
Новостворена држава се у почетку звала ''Република Боливар'' ({{јез-шпа|República de Bolívar}}). Неколико дана касније посланик Мануел Мартин Круз је предложио: „Ако од Ромула имамо Рим, онда од Боливара имамо Боливију“ ({{јез-шпа|Si de Rómulo Roma, de Bolívar Bolivia}}). Његов предлог је усвојен 3. октобра 1825. године.<ref>{{cite web| author = philg | url = http://blogs.law.harvard.edu/philg/2009/01/11/what-countries-are-named-after-individuals-or-families/ | title = What countries are named after individuals or families? | publisher = Blogs.law.harvard.edu | date = 11. 1. 2009. | accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref>
Уставом из 2009. назив државе ''Република Боливија'' промењен је у ''[[Вишенационална држава|Вишенационална Држава]] Боливија'' ради признавања мултиетничности земље и унапређења положаја домородачких народа у новом уставу.<ref>{{cite web| url = http://www.truth-out.org/topstories/120609vh03 | title = Morales highly favoured for re-election in Bolivia | publisher = Truth Out/Associated Press | date = 6. 12. 2009. | accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref><ref>{{cite news| last = Caistor| first = Nick| url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/programmes/from_our_own_correspondent/8729971.stm | title = Can Bolivia’s indigenous groups dance in harmony? | publisher = BBC News | date = 10. 6. 2010.| accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref><ref>{{cite news| last = Painter| first = James| url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/7842574.stm | title = Bolivia poll won’t end opposition | publisher = BBC News | date = 24. 1. 2009. | accessdate = 22. 11. 2013.}}</ref>
== Историја ==
Ред 56:
Између 600. и 800. године нове ере ова насеобина се развила у урбано средиште, чиме је постала важна регионална сила на јужним [[Анди]]ма. По првобитним проценама град се на врхунцу развоја простирао на око 6,5 km² и имао је између 15 и 30 хиљада становника.{{sfn|Kolata|1993|p=145}} На основу сателитских снимака, начињених 1996, три најважније долине Тијаванакоа процењено је да је тамо у једном тренутку живело између 285.000 и 1.482.000 људи.<ref name="Valley of the Spirits">{{harvnb|Kolata|1996|pp=}}</ref>
Око 400. године нове ере, Тијаванако се од локалне силе преобразио у пљачкашку државу. Проширио је територију у Јунге и донео је своју културу и начин живота многобројним народима у Перуу, Боливији, и Чилеу. Ова цивилизација није имала искључиво насилан карактер. Приликом ширења своје територије коришћена је политичка мудрост, стваране су колоније, склапани су трговински споразуми (који су друге цивилизације учинили зависним).<ref name="McAndrews, Timothy L. 1997">{{cite journal| last = McAndrews| first = Timothy L.| coauthors = Albarracin-Jordan, Juan; Bermann, Marc| title = Regional Settlement Patterns in the Tiwanaku Valley of Bolivia| journal = Journal of Field Archaeology| year = 1997| volume = 24| issue = 1| doi = 10.2307/530562| pages = 67-83}}</ref>
Царство је настављало да се непрекидно шири. Вилијам Х. Исбел наглашава да је „Тијаванако извршио велике промене између 600. и 700. године којима је успостављен нови монументални стандард у градској архитектури и значајно повећан број становника“.<ref>{{cite journal| last = Isbell| first = William H.| title = Wari and Tiwanaku: International Identities in the Central Andean Middle Horizon| journal = The Handbook of South American Archaeology| year = 2008| doi = 10.1007/978-0-387-74907-5_37| pages = 731-751}}</ref>
Тијаванако је уместо уништавања наставио да интегрише припаднике других култура. Археолози су запазили да је грнчарија Тијаванака била присутна и код цивилизација које су биле део овог царства. Тијаванако је наставио да трговином између градова унутар царства још више учвршћује своју моћ.<ref name="McAndrews, Timothy L. 1997"/>
Ред 69:
=== Колонијално раздобље ===
Шпанско освајање Царства Инка почело је 1524. а углавном је довршено 1533. године. У оквиру Шпанске империје подручје данашње Боливије било је познато под именом „Горњи Перу“, и било је у склопу [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]]. Локалну власт вршила је [[Краљевска аудијенција у Чаркасу]], данашњем [[Сукре]]у. Године 1545. основан је рударски град [[Потоси (Боливија)|Потоси]], који је привукао велики број људи у потрази за сребром, те је убрзо постао највећи град на америчком тлу са више од 150.000 становника.<ref>{{cite web| url = http://www.common-place.org/vol-03/no-04/potosi/ | title = The High Place: Potosi | last = Demos| first = John| publisher = Common-place.org | date = |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref>
До краја 16. века боливијско сребро је постало веома важан извор прихода за Шпанску империју.<ref>{{cite web| url = http://wayback.archive.org/web/20091028035130/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761575057_13/Spain.html | title = Conquest in the Americas | publisher = MSN Encarta | date = 28. 10. 2009. | accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> Домороци су коришћени као робовска радна снага, на исти начин као што је то рађено у преколумбовско доба путем ''[[мита]]''.<ref>{{cite web| url = http://countrystudies.us/bolivia/29.htm | title = Bolivia – Ethnic Groups | publisher = Countrystudies.us | date = |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> [[Тупак Катари]] је предводио устанак домородаца који је довео до опсаде [[Ла Паз]]а у марту 1781,<ref>{{harvnb|Robins|Jones|2009|pp=1-2}}</ref> током које је погинуло 20.000 људи.<ref>{{cite web | url = http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html | title = Rebellions | publisher = History Department, Duke University | date = 22. 2. 1999. | accessdate = 23. 11. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120131062804/http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html |archive-date = 31. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Након слабљења утицаја шпанске круне, током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], долази до развоја покрета против колонијалне власти.
=== Борба за независност ===
Ред 89:
Период политичке и привредне нестабилности половином 19. века ослабио је Боливију. Томе треба придодати и окупацију области богате природним ресурсима на југозападу Боливије, укључујући и њену пацифичку обалу, коју је извршио Чиле током [[Пацифички рат|Пацифичког рата]] у раздобљу од 1879. до 1883. године. Чиле је преузео власт над данашњом област Чукикамата, оближњим пољима шалитре, и луком [[Антофагаста]].
Тако је од стицања независности Боливија изгубила више од половине своје територије.<ref>{{cite web | url = http://opinionator.blogs.nytimes.com/2012/03/13/who-bit-my-border/ | title = Who Bit My Border? | date = 13. 3. 2012.| publisher = Њујорк тајмс | author = Френк Џејкобс}}</ref> Такође је изгубила и област данашње савезне државе Бразила [[Акре]] у Акарском рату; важну због њених могућности за производњу гуме. Сељаци и боливијска армија су се кратко борили али је Боливија после неколико победа, и наговештаја да би могла да уђе у рат ширих размера са Бразилом, била присиљена да 1903. потпише [[Споразум у Петрополис]]у, по ком је изгубила ову област. Крајем 19. века повећање цене сребра на светском тржишту омогућило је Боливији релативно благостање и политичку стабилност.
=== 20. век ===
Почетком 20. века калај је заменио сребро као најважнији извор богатства у Боливији. Власт у Боливији је током прве три деценије 20. века спроводила либералну економску политику под покровитељством привредне и друштвене елите.<ref>{{cite web| last = Rabanus| first = David| url = http://www.bolivien-liest.de/en/country_en.html | title = Background note: Bolivia. | publisher = Bolivien-liest.de | date = |accessdate = 14. 7. 2013.}}</ref>
Услови рада Индијанаца, који су чинили већину становништва, су и даље били жалосни. Средства за рад у рудницима била су примитивна док су на великим поседима Индијанци били у практично феудалном положају. Нису имали могућности да се образују, привредно развијају, и да одлучују у политици. Пораз Боливије у [[Рат за Чако|Рату за Чако]] (1932-35), у ком је изгубила велики део области [[Гран Чако]] око које се спорила, представљао је прекретницу у развоју ове земље.<ref>{{Cite book| last = Osborne| first = Harold| title = Bolivia: A Land Divided | publisher = London: Royal Institute of International Affairs | year = 1954}}</ref><ref>{{cite web | last = World| first = History| title = History of Bolivia | publisher = National Grid for Learning | year = 2004| url = http://www.historyworld.net/wrldhis/PlainTextHistories.asp?historyid=ac11}}</ref><ref>{{cite news | last = Forero | first = Juan | title = History Helps Explain Bolivia's New Boldness | work = New York Times | url = http://www.nytimes.com/2006/05/07/weekinreview/07forero.html | date = 7. 5. 2006. | accessdate = 29. 11. 2013. }} [http://www.geography.wisc.edu/archiveNews/2006/pdf/NYT-History%20Geography%20Bolivia.pdf (PDF)] {{Wayback| url = http://www.geography.wisc.edu/archiveNews/2006/pdf/NYT-History%20Geography%20Bolivia.pdf | date = 20090324233328 }}, University of Wisconsin–Madison, Department of Geography</ref>
Почетком четрдесетих година 20. века на политичку сцену Боливије ступио је [[Револуционарни националистички покрет]] ({{јез-шпа|Movimiento Nacionalista Revolucionario}}) (РНП), најважнија политичка организација током 20. века у Боливији. Након што им је 1951. оспорена победа на председничким изборима РНП је наредне године предводио [[Боливијска национална револуција|Боливијску националну револуцију]] која је на власт довела кандидата овог покрета, [[Виктор Паз Естенсоро|Виктора Паза Естенсора]]. Током првог Естенсоровог мандата дато је опште право гласа, извршена је потпуна аграрна реформа, промовисано је школовање људи у сеоским подручјима и извршена је национализација највећих рудника калаја.
Ред 109:
[[Датотека:Satellite image of Bolivia in June 2002.jpg|мини|Сателитски снимак Боливије.]]
=== Положај ===
Боливија је смештена у средишњем делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]], између 57°26' и 69°38' ЗГД и 9°38' и 22°53' ЈГШ. Заузима површину од 1.098.580 km², што је сврстава на 28. место на свету.<ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html | title = Country Comparison: Area | publisher = CIA World Factbook | date = |accessdate = 1. 12. 2013.}}</ref> Обухвата простор од [[Анди|централних Анда]], део [[Гран Чако|Гран Чака]] и део амазонске прашуме. Географско средиште земље је тзв. ''Пуерто Естреља'' на реци [[Рио Гранде (Боливија)|Рио Гранде]], у провинцији [[Њуфло де Чавез]] у департману [[Департман Санта Круз (Боливија)|Санта Круз]].
Ред 119:
{{...}}
Боливија се може поделити на три физичко – географске целине. Андска област на југозападу земље заузима 28% територије и протеже се на око 307.603 квадратна километра. Ова област је смештена на надморској висини већој од 3.000 m и налази се између два планинска венца Анда: [[Западни Кордиљери (Боливија)|Западних Кордиљера]] и [[Средишњи Кордиљера (Боливија)|Средишњих Кордиљера]], на којима се налазе неки од највиших врхова на америчком тлу, као што је Невадо Сахама (6.542 м) и Иљимани (6.462 м). Такође, овде се налази и језеро [[Титикака]], највише пловно језеро на свету,<ref>{{cite web| url = http://www.highestlake.com/highest-lake-world.html| title = The Highest Lake in the World| last = Drews| first = Carl| date = 13. 9. 2005.| accessdate = 1. 12. 2013.}}</ref> и највеће језеро у Јужној Америци,<ref name=strontium>{{cite journal| last = Grove| first = Matthew J.| coauthors = Baker, Paul A.; Cross, Scott L.; Rigsby, Catherine A.; Seltzer, Geoffrey O.| title = Application of strontium isotopes to understanding the hydrology and paleohydrology of the Altiplano, Bolivia–Peru| journal = Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology| year = 2003| volume = 194| issue = 1-3| doi = 10.1016/S0031-0182(03)00282-7| pages = 281-297}}</ref><ref>{{cite journal| last = Rigsby| first = Catherine A.| coauthors = Baker, Paul A; Aldenderfer, Mark S.| title = Fluvial history of the Rio Ilave valley, Peru, and its relationship to climate and human history| journal = Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology| year = 2003| volume = 194| issue = 1-3| doi = 10.1016/S0031-0182(03)00276-1| pages = 165-185}}</ref> које дели са [[Перу]]ом.
Такође, у овој области налази се и ''[[Алтиплано]]'' и ''[[Салар де Ујуни]]'', највеће [[сланиште]] на свету и важан извор [[литијум]]а. Подандска област, која обухвата средишњи и јужни део Боливије, налази се између Андске висоравни и источних равница; простире се на 13% територије тј. на око 142.815 km². Обухвата боливијске долине и подручје Јунгаса. Одликује се развијеном пољопривредом и умереном климом. Област Љанос се налази на североистоку и обухвата 59% територије тј. око 648.163 квадратна километра. Налази се северно од [[Средишњи Кордиљери (Боливија)|Средишњих Кордиљера]]; протеже се од подножја Анда до реке Парагвај. Рељеф одликују равнице и мале висоравни, густе прашуме и велика разноврсност флоре и фауне. Надморска висина у овој области не прелази 400 m.
Ред 130:
[[Датотека:Salar_de_Uyuni,_Bolivia2.jpg|мини|Uyuni.]]
Клима у Боливији се знатно разликује у зависности од екорегиона, у источним ''[[љанос]]има'' је [[тропска (прашумска) влажна клима|тропска]] док је на западним Андима [[Поларна клима|поларна]]. Лета су на истоку земље топла са великом влажности, док су на западу такође топла али сува. Киша веома често утиче на температуру, влажност, ветрове, атмосферски притисак и испаравање, што омогућава појаву различитих типова климе. Приликом појаве климатског феномена ''[[Ел Нињо]]''<ref>{{cite web| url = http://www.itdg.org.pe/archivos/desastres/reportemarzo.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20050308110026/http://www.itdg.org.pe/archivos/desastres/reportemarzo.pdf | archivedate = 8. 3. 2005. | title = Fortalecimiento de las Capacidades locales para enfrentar El Fenómeno del Niño en Perú y Bolivia | publisher = itdg.org.pe | format = PDF | date = |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.elfinanciero.com.mx/ElFinanciero/Portal/cfpages/contentmgr.cfm?docId=48449&docTipo=1&orderby=docid&sortby=ASC | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070927001813/http://www.elfinanciero.com.mx/ElFinanciero/Portal/cfpages/contentmgr.cfm?docId=48449&docTipo=1&orderby=docid&sortby=ASC | archivedate = 27. 9. 2007. | title = Deja 56 muertos "El Niño" en Bolivia | publisher = elfinanciero.com.mx | date = |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref> долази до великих промена времена. На западу су зиме веома хладне, око планинских венаца пада снег и ветар је израженији. Ван тропског подручја јесен је сува.
* У ''љаносима'' преовлађује тропска клима, коју карактерише велика влажност и просечна температура од 30 °C. Ветар који дува из правца амазонске прашуме доноси велике количине падавинâ. У мају је, због сувих ветрова, мала количина падавина, и највише је сунчаних дана. Међутим, ветрови који дувају са југа, познати као ''суразоси'', могу да на неколико дана значајно снизе температуру.
* На Андској висправни преовлађује [[Пустињска клима|пустињско]]-поларна клима, са јаким и хладним ветровима. Просечна температура се креће од 15 до 20 °C. Током ноћи, температура значајно опада на нешто изнад 0 °C, док је током дана суво време а [[сунчева свјетлост|сунчева светлост]] је јака. Сваког месеца долази до смрзавања тла а снежне падавине су учестале.
Ред 170:
[[Датотека:Mujeres aymara con siku y caja - flickr-photos-micahmacallen-85524669 (CC-BY-SA).jpg|мини|десно|Фестивал у [[Сукре]]у.]]
Према подацима боливијског Националног института за статистику ({{јез-шпа|Instituto Nacional de Estadística}}, скраћено ''INE'') Боливија је 2012. имала 10.027.254 становника.<ref name=Cen2012>{{cite web | url = http://www.ine.gob.bo:8081/censo2012/PDF/resultadosCPV2012.pdf | title = Principales resultados del censo nacional de población y vivienda 2012 (CNPV 2012) - Estado plurinacional de Bolivia | publisher = Instituto Nacional de Estadística (INE) | date=јул 2013. | accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>
Током последњих педесет година становништво Боливије се утростручило; са стопом раста од 2,25% годишње. Раст становништва је у раздобљима између два пописа (од 1950. до 1976. и од 1976. до 1992.) био око 2,05%, од 1992. до 2001. био је 2,74%, док је у последњем међупописном раздобљу био 1,71% годишње.<ref name=Cen2012 />
Ред 190:
** најбројнији народи на овом подручју су Гварани и [[Мохос (народ)|Мохос]], који настањују претежно департмане [[Санта Круз (департман)|Санта Круз]], [[Бени (департман)|Бени]], [[Тариха (департман)|Тариха]], и [[Пандо (департман)|Пандо]].
Местици живе широм Боливије, док белци живе углавном у великим градовима као што су [[Ла Паз]], [[Санта Круз де ла Сијера]] и [[Кочабамба]] али и у неким мањим градовима као што је [[Тариха]]. У Департману Санта Круз се налази знатна колонија (око 70.000 људи) немачких менонита.<ref>{{cite news| url = http://www.nytimes.com/2006/12/21/world/americas/21bolivia.html?_r=1&oref=slogin | title = Bolivian Reforms Raise Anxiety on Mennonite Frontier | publisher = New York Times | date = 21. 12. 2006. | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref>
Афроболивијци су потомци афричких робова који су ту доведени током постојања Шпанске империје. Они претежно настањују Департман Ла Паз, у провинцијама Северни и Јужни Јунгас. Робовласништво је у Боливији укинуто 1831. године.<ref>{{harvnb|Fogel|Engerman|1995|pp=33-34}}</ref>
Ред 206:
=== Религија ===
Боливија је секуларна држава у којој је зајамчена слобода вероисповести. На основу пописа из 2001, који је спровео Национални институт за статистику, 78% становника Боливије су [[католицизам|римокатолици]], 19% су [[Протестантизам|протестанти]], док 3% припадају другим хришћанским деноминацијама.<ref>{{cite web| url = http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90243.htm | title = Bolivia religion | publisher = Department of State | location = USA | date = 14. 9. 2007. | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref> Протестантизам и традиционална веровања урођеника<ref>{{cite web | url = http://www.traditioninaction.org/HotTopics/i99ht_002_TribalismBolivia.html | title = The Religious Tribalism of Evo Morales in Bolivia | last = Санауха| first = Хуан| publisher = Tradition in action | date = |accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.eforobolivia.org/blog.php/?p=1473 | title = Evo Morales consecrated Spiritual Leader of Native Religion | publisher = E foro Bolivia | date = 21. 1. 2010. | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref> убрзано добијају све више следбеника.<ref name="BackgroundNote">{{cite web | title = Background Note: Bolivia | publisher = [[United States Department of State]] | url = http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35751.htm | accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref>
Око 2% становништва изјашњава се као [[Агностицизам|агностици]] или [[Атеизам|атеисти]].<ref>{{cite web| url = http://institutointerglobal.org/ateismo/1545-ateos-en-numeros| title = Ateos en números| publisher = InterGlobal| accessdate = 8. 12. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141205041006/http://institutointerglobal.org/ateismo/1545-ateos-en-numeros|archive-date = 05. 12. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref>
== Референце ==
Ред 214:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 = Fogel| first1 = Robert William | last2 = Engerman| first2 = Stanley L. | title = Time on the Cross: The Economics of American Negro Slavery| year = 1995| publisher = W W Norton & Company Incorporated| isbn = 978-0-393-31218-8| pages = 33-34}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Osborne| first = Harold| title = Bolivia: A Land Divided | publisher = London: Royal Institute of International Affairs | year = 1954}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 = Robins| first1 = Nicholas A.| last2 = Jones| first2 = Adam| title = Genocides by the Oppressed: Subaltern Genocide in Theory and Practice| url = https://books.google.com/books?id=AX3UCk_PdEwC| accessdate = 14. 7. 2013| year = 2009| publisher = Indiana University Press| isbn = 978-0-253-22077-6| pages = 1-2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Kolata| first = Alan L. | title = The Tiwanaku: Portrait of an Andean Civilization| year = 1993| publisher = Wiley| isbn = 978-1-55786-183-2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Kolata| first = Alan L. | title = Valley of the spirits: a journey into the lost realm of the Aymara| year = 1996| publisher = Wiley| isbn = 978-0-471-57507-8}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Fagan| first = Brian M. | title = The seventy great mysteries of the ancient world: unlocking the secrets of past civilizations| year = 2001| publisher = Thames and Hudson| isbn = 978-0-500-51050-6}}
{{refend}}
| |||