Јездимир Дангић — разлика између измена

| датум_рођења = {{датум рођења|1897|5|4}}

| место_рођења = [[Братунац]]

| датум_смрти = {{датум смрти|1947|8|22|1897|5|4}}

| место_смрти = [[Сарајево]]

| отац =

| мајка =

| деца =

| школа =

| године_служења=

| чин = [[мајор]]

Према извештају београдског [[Абвер]]а од 29. септембра 1941, заснованом на извјештајима једног поузданика који је био у додиру с њим, каже се да је имао „добре односе с Немцима и да је чинио све како би избегао сукоб између својих трупа и Немаца.“{{sfn|Tomasevich|1975|p=206}} Дангићев првобитни циљ био је да заштити српско становништво од усташа. Дангић је практично од свог доласка у Босну одржавао контакте с [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] формиране отприлике у исто време. Мајор Дангић се обратио за помоћ [[Милан Недић|Милану Недићу]] и почиње прве преговоре о помоћи [[Милан Недић|Милана Недића]] Србима који живе у [[Босна|Босни]]. Након почетка сукоба између партизана и четника у Србији, Дангић је постао главни фактор поларизације између партизана и четника у источној Босни. Ослабљени Немци су били заинтересовани да ојачају антипартизански фронт у источној Босни, а сваку помоћ коју би им Дангићеве јединице, које су наводно имале око 10.000 људи, је одговарало и [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]], [[војна управа у Србији (1941-1944)|војном управнику Србије]], који је био одговоран за борбу против устаника и на територију НДХ.{{sfn|Tomasevich|1975|p=207}}

 

 

Да би добили четничку помоћ и продубили јаз између партизана и четника, Немци су Дангића, иако још увек Михаиловићевог човек, позвали крајем јануара у Београд на договор с Бадером и Недићем.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=117}} Како се договор тицао источне границе НДХ, у Београд су позвани представници НДХ, министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]], и немачки амбасадор Загребу [[Зигфрид Каше]]. Они су се, као и представник немачког министарства спољних послова Феликс Бенцлер, супротставили овом споразуму. Како је НДХ била вреднији немачки савезник од Недићевог режима, то противљење навело је Бадера да промени мишљење и одлучио је да не потпише споразум. Немачки командант Југоистока Кунце је сумњао да Дангић жели тек добити на времену, припремајући источну Босну подручје за касније прикључење Србији, па је 12. фебруара ставио вето на закључење споразума. Упркос чињеници да споразум никад није био потписан и и да је добио вето од Кунцеа, чини се да су заинтересоване стране наставиле с колаборацијом наредних недеља, под условом да Дангић делује само у Босни.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}