Јездимир Дангић — разлика између измена

Поништена ревизија 20776757 корисника 178.222.99.239 (разговор)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
(Поништена ревизија 20776757 корисника 178.222.99.239 (разговор))
ознака: поништење
| датум_рођења = {{датум рођења|1897|5|4}}
| место_рођења = [[Братунац]]
| држава_рођења = [[{{застава|Аустроугарска]]}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1947|8|22|1897|5|4}}
| место_смрти = [[Сарајево]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република{{застава|ФНР Југославија|СФРЈ]]}}
| отац =
| мајка =
| деца =
| школа =
| војска = [[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]]<br />[[Југословенска војска у отаџбини]]<br />[[Армија Крајова]]
| године_служења=
| чин = [[мајор]]
Према извештају београдског [[Абвер]]а од 29. септембра 1941, заснованом на извјештајима једног поузданика који је био у додиру с њим, каже се да је имао „добре односе с Немцима и да је чинио све како би избегао сукоб између својих трупа и Немаца.“{{sfn|Tomasevich|1975|p=206}} Дангићев првобитни циљ био је да заштити српско становништво од усташа. Дангић је практично од свог доласка у Босну одржавао контакте с [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] формиране отприлике у исто време. Мајор Дангић се обратио за помоћ [[Милан Недић|Милану Недићу]] и почиње прве преговоре о помоћи [[Милан Недић|Милана Недића]] Србима који живе у [[Босна|Босни]]. Након почетка сукоба између партизана и четника у Србији, Дангић је постао главни фактор поларизације између партизана и четника у источној Босни. Ослабљени Немци су били заинтересовани да ојачају антипартизански фронт у источној Босни, а сваку помоћ коју би им Дангићеве јединице, које су наводно имале око 10.000 људи, је одговарало и [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]], [[војна управа у Србији (1941-1944)|војном управнику Србије]], који је био одговоран за борбу против устаника и на територију НДХ.{{sfn|Tomasevich|1975|p=207}}
 
У јануару 1942. Дангићева сарадња сматрана је још вреднијом, јер је у источну Босну стигао [[Јосип Броз Тито|Тито]] са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском бригадом]]. Кад су Немци и хрватске квислиншке трупе отпочеле 17. јануара 1942. [[борбе за источну Босну 1942.|операцију чишћења источне Босне]], Дангић је наредио четницима да се не одупиру непријатељским снагама. Немци су за неколико дана успело пробити неке партизанске положаје и операција је завршила одбацивањем партизана на југ, према [[Фоча|Фочи]] у италијанској окупационој зони.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
 
Да би добили четничку помоћ и продубили јаз између партизана и четника, Немци су Дангића, иако још увек Михаиловићевог човек, позвали крајем јануара у Београд на договор с Бадером и Недићем.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=117}} Како се договор тицао источне границе НДХ, у Београд су позвани представници НДХ, министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]], и немачки амбасадор Загребу [[Зигфрид Каше]]. Они су се, као и представник немачког министарства спољних послова Феликс Бенцлер, супротставили овом споразуму. Како је НДХ била вреднији немачки савезник од Недићевог режима, то противљење навело је Бадера да промени мишљење и одлучио је да не потпише споразум. Немачки командант Југоистока Кунце је сумњао да Дангић жели тек добити на времену, припремајући источну Босну подручје за касније прикључење Србији, па је 12. фебруара ставио вето на закључење споразума. Упркос чињеници да споразум никад није био потписан и и да је добио вето од Кунцеа, чини се да су заинтересоване стране наставиле с колаборацијом наредних недеља, под условом да Дангић делује само у Босни.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}