Флувијална ерозија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Преусмерење на Флувијални процес
ознака: ново преусмерење
 
Ред 1:
{{спајање|#преусмери [[Флувијални процес}}]]
 
'''Флувијална''' или '''ријечна ерозија''' јесте [[геоморфолошки процес]], који радом ријечних токова ствара нове облике у [[Рељеф|рељефу]] (''флувијални облици''). Флувијални облици заједно стварају посебан тип рељефа - ''флувијални рељеф''. Ријечни токови посједују одрђену кинетичку енергију којом носе велику количину материјала ([[Песак|пијесак]], [[шљунак]]), којим одроњавају дно и стране [[Речно корито|ријечних корита]].
 
Флувијални облици могу бити: ''ерозивни'' (створени усјецањем ријечног тока) и ''акумулативни'' (настају нагомилавањем еродираног флувијалног материјала).
 
Због великог распрострањења ријечних токова на [[Земља|Земљи]], флувијална ерозија представља битан генетски фактор у изградњи рељефа. То је најраспрстрањенији вид ерозивних процеса, а по значају за рељеф долази одмах након [[Тектонски покрети|тектонских покрета]]. Флувијални и флувиоденудациони процес и облици карактеристични су за све предјеле на Земљи гдје је количина падавина већа од [[Евапотранспирација|евапотранспирације]] и гдје је терен изграђен од водонепропустљивих [[Стене|стијена]].
 
Агенс флувијалне ерозија је [[Вода|текућа вода]].
 
За ефекат флувијалне ерозије, од великог су значаја ''протицај'' и ''брзина ријечног тока''. ''Протицај'' представља колучину воде која протиче кроз овлажени профил ријечног корита у 1 секунди. Б''рзина ријечног тока'' представља износ пређеног пута воде кроз корито у 1 секунди. ''Брзина ријечног тока'' зависи од ''нагиба'' ријечног корита као и од ''трења воде'' у ријечном кориту.<ref name=":0">Др Петровић, Д., др Манојловић, П. (1997). Геоморфологија. Географски факултет, Београд.</ref>
 
== Флувијални ерозивни облици ==
У флувијалне ерозивне облике убрајамо: ријечно корито, [[Речна долина|ријечну долину]], [[Речна тераса|ријечну терасу]], [[флувијални под]], [[флувијална површ]] и [[пинеплен]].<ref name=":0" />
 
=== Ријечно корито ===
Ријечно корито је елементарни облик флувијалног ерозивног рељефа. То је олучасти жлијебкојим отиче ријечни ток. Морфолошки елементи ријечног корита су дно и стране. Дно је подински дио корита, док су стране подводни дјелови између дна и обале. Такође се на одсјецима ријечног корита јављају [[Водопад|водопади]]. Они представљају стрме, стјеновите одсјеке у кориту ријеке преко којих се руши вода тока ријеке. Од типа водопада издвајамо: тектонске, ерозивне и акумулативне водопаде.
=== Тектонски водопади ===
Настају на одсјецима расједног поријекла и могу бити јако висок. Један од најпознатијих тектонских водопада је Енджелов водопад у Јужној Америци, висок 1054 m (највиши на Земљи).
=== Ерозивни водопади ===
Ностају поткопавањем мекших страна преко којих леже отпорније стијене. Такав је водопад Нијагаре, на граници САД и Канаде, висок је 51 m. Он је поткопавањем првобитно помјерен 11,2 km., док се у последњих неколико година помјера за 1,6 m.
=== Акумулативни водопади ===
Настају у кречњачким теренима, гдје се у коритима ријека јавља таложење [[Бигар|бигра]]. Ова врста водопада је честа на просторима бивше [[Југославија|Југославије]], највише у [[Хрватска|Хрватској]], у националном парку „[[Плитвичка језера]]”.
 
=== Ријечна долина ===
Ријечна долина је облик флувијалног рељефа настао усјецањем ријечног тока у топографску површину. Она је издужена, нагнута и отворена у працу отицања водотока. У морфолошке елементе ријечне долине убрајамо дно и стране. Ријечне долине можемо подјелити на: [[Кањон|кањоне]] и [[Клисура|клисуре]].
==== Клисуре ====
Клисуре су дубоке долине стрмих страна и најчешће се јављају на висоравнима и у планинским предјелима. Неке од познатијих клисура у [[Србија|Србији]] су: [[Споменик природе „Руговска клисура“|Руговска клисура]] Пећске Бистрице, [[Сићевачка клисура]] Нишаве, [[Ђердапска клисура]] Дунава.
==== Кањони ====
Кањони су дубоке долине готово вертикалних страна, и чије је дно сведено на ширину ријечног тока. Јављају се у областима које су изложене младим тектонским покретима издизања. Међу најзначајнијим кањонима са наших простора убрајамо: [[Кањон реке Таре|кањон ријеке Таре]], [[кањон Платије]] (Морача), [[кањон Пиве]], [[кањон Дрине]], док је на свијету најпознатији [[Кањон Колорадо|Велики кањон ријеке Колорадо]] (дубина до 2000 m).
 
=== Ријечне терасе ===
Ријечне терасе су заравни у виду степеница усјечених на странама ријечних долина које су нагнуте ка кориту ријеке. Оне представљају некадашња проширена дна долина у којима су се усјекли дно ријечне долине и корито ријеке. Ријечне терасе можемо подијелити на: ерозивне, акумулативне, конформне и инверсне.
 
=== Флувијални под ===
Флувијални под је пространа и изразита ријечна тераса у облику широке заравни. Настаје дуготрајним и интезивним дјеловањем бочне ерозије. Такође представља квалитативно виши облик у еволуцији ријечних тераса.
 
=== Флувијална површ ===
Флувијална површ је једна од најзначајнијих елемената флувијалне морфологије. Оне су простране, таласасте заравни које настају на развођима појединих сливова, а нагнуте су низ ријечне токове.
 
=== Пинеплен ===
Пинеплен је завршни облик у изграђивању флувијалног рељефа. Пинеплен је велика, јединствена равница скоро у нивоу мора, са која се дижу мања узвишења, изграђена од најчвршћих стијена. Они су јако ријетки, јер је за њихов настанак потребан јако дуг временски период тектонског мировања. У Србији, као примјер пинеплана, [[Јован Цвијић]] је [[Шумадија|Шумадију]] сматрао за пинепланом. У свијету се дјелови пинеплана налазе на [[Урал|Уралу]], [[Кавказ|Кавказу]], Памиру итд.
 
== Флувијални акумулативни облици ==
Флувијални акумулативни облици настају таложењем ријечног материјала на мјестима је слаба транспортна снага тока ријеке. Ријечни материјал је настао еродирањем корита главне ријеке и њених притока, касније коразијом и спирањем долинских страна. у флувијалне акумулативне облике убрајамо: плавине, ријечна острва, делте, алувијалне равни и акумулативне ријечне терасе.<ref name=":0" />
 
=== Плавине ===
Плавине су купаста узвишења од наносног ријечног метријала у подножју долинских страна, на мјестима гдје корита бочних притока излазе на долинску раван главне ријеке. У Србији су оне изразите у подножју [[Шар планина|Шар планине]] и у долини Порећке ријеке.
 
=== Ријечна острва ===
Ријечна острва (аде) су облици настали нагомилавањем ријечног наноса у коритима великих низијских и равничарских ријека, које имају мали пад, а велике количине транспортног ситног материјала. Стварање ријечног острва може бити брзо, као и њено нестајање. Она су издужена у правцу отицања ријеке. У Србији су најчешћа у коритима ријка Саве ([[Ада Циганлија]]) и Дунава ([[Ада Чакљанац]]).
 
=== Делте ===
Делте су простране наносне равнице на ушћима већих ријека, које се уливају у језера, мора и океане. Оне представљају посебан обли акумулације у обалском појасу. Неке од већих делти су: заједничка делта [[Јагцекјанг|Јагцекјанга]] и [[Хоангхо|Хоангхоа]], [[Ганг|Ганга]] и [[Брамапутра|Брамапутре]], [[Амазон|Амазона]], [[Волга|Волге]]. Брзина којом нарастају делте је различита.
 
=== Алувијалне равни ===
Алувијалне равни су простране наносне равнице око корита ријека. Представљају уравњено дно широких долина ријека које је настало од ријечног наноса. Јављају се у доњим дјеловима ријека, гдје су мањи падови. Оне су најниже ријечне терасе.
 
=== Акумулативне ријечне терасе ===
Акумулативне ријечне терасе настају сукцесивним усјецањем тока ријеке у сопственом наносном материјалу. То су заравни на странама долина ријека. По морфолошким особина оне и ерозивне терасе су исте. Акумулативне ријечне терасе можемо примјетити, у [[Црна Гора|Црној Гори]], у долинама ријека [[Зета|Зете]], [[Лим|Лима]] и [[Морача|Мораче]], док у Србији у долини [[Велики Тимок|Великог Тимока]].
 
== Референце ==
<references />
 
== Литература ==
* Др Петровић, Д., др Манојловић, П. (1997). Геоморфологија. Географски факултет, Београд.
 
[[Категорија:Ерозиони облици флувијалног процеса]]