Манастир Ђипша — разлика између измена

За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], у време окупације и терора [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], [[усташе]] су срушиле [[црква|цркву]] манастира Ђипше. Било је то 1944. године, када је манастир запаљен. Звоник је срушен минирањем. Зграде манастира су тешко оштећене, а [[иконостас]] растављен и однесен (делимично сачуван). Делови коностаса су пренети прво у манастир Кувеждин, а потом у Музеј Срема.<ref>"Данас", Београд 2006. године</ref> Оближњи прњавор је такође уништен у рату и касније није обнављан. Током рата манастир је опустео.

Од [[1980]]. године манастир је поново успостављен као женски и постепено се обнавља. Данас манастир чине Црква [[Свети Никола|светог Николе]] и спратни конак северно од ње. Почетком 20. века то је била једина "глува" фрушкогорска светиња - без постављених звона. Године 2006. у манастиру живе игуманија Евлалија и монахиља Јустина.