Манастир Шишатовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
По митрополиту Београдском и Сремском [[Митрополит Пајсије|Пајсију]], оба манастира Шишатовац и Кувеждин је подигло исто ктиторство Стефана Штиљановића и великог жупана (војводе) [[Велики жупан Теодор|Теодора]]. Манастире су градили исти мајстори - "са приморских страна" Јован и Гашпар.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref>
 
Првобитна црква није сачувана и брзо је срушена. Али у старом четворојеванђељу писаном 1560. године на крају текста сачуван је цртеж те првобитне цркве без звоника(из 1520). Године [[1634]]. године приморски мајстори Јован и Гашпар саградили су од камена двокуполну цркву, која је била покривена храстовом шиндром. 1742. године саграђен је четвороспратни звоник квадратног пресека прилогом [[Вук Исаковић|Вука Исаковича]] (главни јунак ''[[Сеобе|Сеоба]]'' [[Милош Црњански|М. Црњанског]])
 
Године [[1650]]. митровачки [[Синан-бег]] је намеравао да до темеља поруши запустеле манастире Кувеждин и [[Манастир Петковица|Петковицу]], и да материјал од њих искористи за неку градњу у Митровици. То је чуо Митрополит Београдски и Сремски Пајсије и поручио игуману шишатовачком Кирилу, да то братство откупи од Турчина запустеле манастире, спаси их од разарања тако што ће сваке године плаћати 100 гроша Синан-бегу. Када су пристали калуђери, митрополит је успешно посредовао и узео од бега "писмо" као гаранцију.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref>