Књижевност — разлика између измена

Поезија је форма литературне уметности која користи [[Естетика|естетске]] и [[ритам|ритмичке]] квалитете језика да евоцира додатна значења, или алтернативе [[Проза|прозном]] привидном значењу.<ref name=oedpoetry>{{cite web| title = poetry, n.| url = http://www.oed.com/view/Entry/146552| work = Oxford English Dictionary| publisher = OUP| accessdate = 13. 2. 2014.}} {{subscription required}}</ref> Поезија се традиционално разликовала од [[проза|прозе]] по томе што је била написана у [[стих]]овима;{{efn|Овај вид разликовања је компликован постојањем разних хибридних форми као што је [[прозна поезија]]<ref name=prosepoemaap>{{cite web| title = Poetic Form: Prose Poem| url = http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787| work = Poets.org| publisher = Academy of American Poets| accessdate = 15. 2. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20131002221057/http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787| archive-date = 02. 10. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref> и [[просиметрум]],<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981</ref> и генералније чињеницом да проза поседује ритам.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979</ref> Абрам Липски то назива „јавном тајном” да се „проза не разликује од поезије по недостатку ритма”.<ref name=lipsky>{{cite journal| last = Lipsky| first = Abram| title = Rhythm in Prose| journal = The Sewanee Review| year = 1908| volume = 16| issue = 3| url = https://www.jstor.org/stable/27530906| accessdate = 15. 2. 2014.| pages = 277–89}} {{subscription required}}</ref>}} проза је написана у [[Реченица|реченицама]], поезија у [[Линија (поезија)|линијама]]; [[синтакса]] прозе је диктирана значењем, док се поезија одржава преко метрике или визуалних аспеката песме.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9</ref> Пре 19. века, поезија се обично схватила као нешто постављено у метричким линијама; сходно томе, 1658. године дефиниција поезије је „било која врста текста који се састоји од ритма или стихова”.<ref name=oedpoetry /> То је вероватно била последица утицаја [[Аристотел]]а (његове „[[Поетика (Аристотел)|Поетике]]”), „поезија” пре 19. века обично је била мање техничка ознака за стихове од нормативне категорије фиктивне или реторичке уметности.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 398">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 398</ref> Могуће је да као форма она предатора [[писменост]], при чему су најранији радови били компоновани и одржавани у оквиру оралне традиције;{{sfn|Finnegan|1977|p=66}}<ref name=magoun>{{cite journal| last = Magoun, Jr.| first = Francis P.| title = Oral-Formulaic Character of Anglo-Saxon Narrative Poetry| journal = Speculum| year = 1953| volume = 28| issue = 3| jstor = 2847021| doi = 10.2307/2847021| pages = 446–67}} {{subscription required}}</ref> и стога она представља најстарији вид литературе.

* -{[https://web.archive.org/web/20070207044954/http://www.iblist.com/ Internet Book List]}-