Лице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravljanje veza ka Commonsu |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 31:
[[Биометрија|Изглед]] лица је од виталне важности за људско препознавање и [[комуникација|комуникацију]]. [[Мишићи лица]] код људи омогућавају [[фацијална експресија|изразе емоција]].
Лице само по себи је веома [[чулни орган|осетљива]] област људског тела и његов израз може да промени периоде кад је [[мозак]] стимулисан било којим од ових пет дражи: [[Соматосензорни систем|додир]], [[температура]], [[олфакција|мирис]], [[укус]], [[слух]], [[визуелна перцепција|визуелни стимули]].<ref>[http://www.face-and-emotion.com/dataface/anatomy/anatomy.jsp Anatomy of the Face and Head Underlying Facial Expression] {{Wayback|url=http://www.face-and-emotion.com/dataface/anatomy/anatomy.jsp |date=20071129195258 }}. Face-and-emotion.com. Retrieved on 2011-04-29.</ref>
== Индивидуалитет и препознавање ==
Ред 47:
== Емоције ==
Лица су од суштинске важности за изражавање [[emocija|емоција]], свесног или несвесног. Мрштење означава неодобравање; осмех обично значи да је неко задовољан. Могућност читања емоција с лица друге особе је суштинска основа емпатије и способности тумачења реакција особе и вероватноће последичних понашања. У једној студији се користи мултимодални тест препознавања емоција<ref>[http://www.affective-sciences.org/MERT Multimodal Emotion Recognition Test (MERT) | Swiss Center for Affective Sciences] {{Wayback|url=http://www.affective-sciences.org/MERT |date=20110903094920 }}. Affective-sciences.org. Retrieved on 2011-04-29.</ref> с намером да се одреди како би се мерила осећања. У овом истраживању настојало се на коришћењу уређаја за мерење како би се проценило који људи с лакоћом то раде сваки дан: читају емоције са лица.<ref>{{cite journal|author=Bänziger, T., Grandjean, D., & Scherer, K. R. |year=2009|title=Emotion recognition from expressions in face, voice, and body: The Multimodal Emotion Recognition Test (MERT)|journal= Emotion|volume= 9|issue=5|doi=10.1037/a0017088|pmid=19803591|pages=691–704}}</ref>
Људи су такође релативно добри у одређивању тога да ли је осмех прави или лажан. Скоро истраживање посматрало је индивидуе који би процењивали усиљене и искрене осмехе. Док су млади и стари с једнаком успешношћу могли да уоче разлику младих који се смеју, старији одрасли учесници надмашили су на испитивању одрасле учеснике у разликовању позираног и спонтаног осмеха.<ref>{{cite journal|author=Murphy, N. A., Lehrfeld, J. M., & Isaacowitz, D. M. |year=2010|title=Recognition of posed and spontaneous dynamic smiles in young and older adults|journal= Psychology and Aging|volume= 25|issue=4|doi=10.1037/a0019888|pmid=20718538|pmc=3011054|pages=811–821}}</ref> Ово указује да са искуством и годинама, људи постаји прецизнији у спознавању правих емоција различитих старосних група.
| |||