Манастир Свети Јован Бигорски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 18:
[[Датотека:Bigorski manastir na stara razglednica.jpg|мини|лево|Манастир на старој разгледници]]
Према [[летопис]]у [[манастир]]а из [[1833]]. године, цркву је изградио [[1020]]. године Јован I Дебранин, први [[архиепископ]] [[Охрид]]а (1018 — 1037). Та "листина" је писана на основу једног народног предања о "монаху Јовану". По српској верзији, то је једна од најстаријих задужбина више Немањића, а сви српски владари до почетка 20. века су заиста тај манастир даривали. Манастир је по другом народном предању подигао и украсио у 11. веку зетски краљ Јован Владимир, у време када је био слободни савезник цара Самуила.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Нови Сад 1913. године</ref> [[Османско царство|Османлије]] су порушили манастир у [[16. век]]у. Манастир је обновио [[игуман]] Иларион [[1743]]. године уз помоћ села Галичника.<ref name=automatski generisano1>"Време", Београд 1924. године</ref> Сељаци из Галичника - Срби Рекалије (племена Мијака) су изградили и велику манастирску трпезарију. Иларион је изградио и неколико конака за [[монаштво|монахе]]. Бугари су за пре и за време Првог светског рата однели сво сребро које су нашли у манастиру. Манастир је темељно обновљен 1927. године, а једно звоно је дао 1925. године краљ Александар Карађорђевић.
Један век касније, у периоду [[1812]]-[[1825]]. године за време игумана Арсенија (1807—1838) из оближњег села [[Галичник]], битно је проширен манастир.<ref>[http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=manastir&name=istorija Историја на манастирот] bigorski.org.mk</ref>
Ред 40:
Године 1891. покушали су бугарски егзархисти да у манастиру отворе свој школски пансионат. Тражили су од архимандрита Аритона (Харитона) да им уступи зграду манастирску "Стари конак", за свој рад. Када је настојатељ успротивио томе, бранећи интерес манастира и народа који у окружењу није био бугарске националности. Онда су Бугари уз асистенцију власти, кренули да силом учине оно што су наумили, међутим монаси су позвали народ да се дигне у одбрану права. Народ у којем су преовладавале жене, камењем је најурио узурпаторе.<ref>"Застава", Нови Сад 1891. године</ref> Слично је било и 1904. године, о манастирској слави, када су се побили Срби и Бугари егзархисти.<ref>"Правда", Београд 1904. године</ref>
Данашњи манастирски комплекс састоји се од манастирске цркве, гробнице (костурнице) која се налази поред цркве, одбрамбене куле-звоника, зграде за боравак монаха и новоизграђеног дела за боравак гостију. Српско порекло и историјски континуитет доказују иконе и фреске са ликовима српских владара (Св. Јован Владимир зетски краљ), двоглави бели орлови на поду храма, те стари месингани свећњаци са угравираним двоглавим орловима и звона. Три црквена звона. која су била у торњу 1924. године дарови су српских владара. Једно је поклонио 1837. године књаз Милош Обреновић. Друго звоно је даровао кнез Александар Карађорђевић 1850. године. Исте године су даровали треће звоно, кнежевићи Петар и Андреја Карађорђевић.<ref
== Извори ==
| |||