Википедија

Мачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Спашавам 6 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Ред 41:
Одрасла мачка је од [[њушка|њушке]] до краја трупа дугачка просечно 60 -{cm}-, док јој је реп дугачак око 25 -{cm}-. У [[рамена|раменима]] је висока 30-35 -{cm}-. Мачка је у просеку тешка између 2,5 и 7 -{kg}-, мада неке врсте, попут [[Мејн Кун]] могу да достигну 11,3 -{kg}-. Познато је да су неке достизале и тежину од 23 -{kg}- услед „преждеравања“. Ово је веома нездраво за мачку, и требало би да буде предупређено правилном [[исхрана|исхраном]] и вежбањем ([[игра|игром]]), што нарочито важи за мачке које живе у затвореном.
Кућне мачке живе у просеку између 14 и 20 година, премда је најстарија позната мачка живела чак 36 година.<ref>{{cite web | title=Feline Statistics | url=http://www.pawsonline.info/feline_statistics.htm | accessdate = 15. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20060616191415/http://www.pawsonline.info/feline_statistics.htm | archive-date=16. 06. 2006 | dead-url=yes | df= }}</ref> Домаће мачке живе дуже уколико не излазе напоље (чиме се смањује ризик од повреда у борби или изложеност болестима) и ако су [[Стерилизација (ветерина)|стерилисане]].
 
[[Датотека:Mainecoon1.png|мини|лево|300п|Врста Мејн Кун.]] Дивље мачке које живе у урбаној средини често живе само две године или мање. Дивље мачке у [[колонија]]ма могу живети знатно дуже. Најдужи забележени животни век дивље мачке је 26 година. Рекорд држи мачак Марк који је био заштићен од стране хуманитарног британског друштва за заштиту мачака.
 
==== Уши ====
Тридесет и два засебна [[мишићно ткиво|мишића]] омогућавају мачки да покреће уши независно једно од другог.<ref>{{cite web | title=At Home : Care / Health : Understanding Cats | url=http://www.hgtv.com/hgtv/ah_pets_care_health/article/0,1801,HGTV_3152_1380540,00.html | accessdate = 15. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20080201133606/http://www.hgtv.com/hgtv/ah_pets_care_health/article/0%2C1801%2CHGTV_3152_1380540%2C00.html | archive-date=01. 02. 2008 | dead-url=yes | df= }}</ref> Већина мачака има подигнуте уши. За разлику од [[пас]]а, спуштене уши су права реткост. Када је уплашена или љута, мачка уз фрктање и режање, повија уши уназад. Мачка ће такође повити уши уназад и док се игра, или када је заинтересује [[звук]] који јој долази са леђа.
 
==== Метаболизам ====
Ред 56:
[[Темперамент]] мачке варира у зависности од врсте и социјалних чинилаца. Краткодлаке мачке су обично мршавије и активније, док су дугодлаке дебље и мање активне.
 
Нормална [[телесна температура]] мачке је између 38 и 39&nbsp;°C.<ref>{{cite web |title=Normal Values For Dog and Cat Temperature, Blood Tests, Urine and other information in ThePetCenter.com |url=http://www.thepetcenter.com/exa/nv.html |accessdate = 8. 8. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050313085435/http://www.thepetcenter.com/exa/nv.html |archive-date=13. 03. 2005 |dead-url=yes |df= }}</ref> Мачји [[пулс]] износи између 140 до 220 откуцаја у минуту и веома зависи од тога колико је мачка узбуђена. За мачку која се одмара нормалан пулс износи између 150 и 180 откуцаја у минуту, готово дупло више од човека.
 
==== Ноге ====
Ред 95:
 
==== Укус ====
По истраживању Нешнал Џиогрефика (''-{[[Национално географско друштво|National Geographic]]}-'') од 8. децембра 2005, мачке не могу да окусе [[слатко|слатку]] храну због грешке у [[ген]]у за [[рецепција|рецепцију]] слаткоће.<ref>Xia Li et al. Pseudogenization of a Sweet-Receptor Gene Accounts for Cats' Indifference toward Sugar. PLOS Genetics; 2005;1;1:[http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371/journal.pgen.0010003] {{Wayback|url=http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371%2Fjournal.pgen.0010003 |date=20060403162459 }}, Приступљено 8. 11. 2006.</ref> Неки [[наука|научници]] верују да је то повезано са природном исхраном мачке која је веома богата [[протеин]]има, иако је нејасно да ли је то узрок или последица.
 
== Лов и исхрана ==
Ред 104:
Чак ће и добро ухрањене кућне мачке ловити и убијати [[птице]], мишеве, [[пацов]]е и друге мање животиње из околине. Оне често свом власнику поклањају своје [[трофеј]]е. Мотив није потпуно јасан, али се сматра да је то пријатељско понашање. Вероватно је да мачка жели да буде похваљена за свој симболичан допринос групи, или да жели да подели плен са остатком чопора (мачке своје људске укућане тако доживљавају).
 
Мачке имају високо специјализоване зубе и ''[[Систем органа за варење|пробавни тракт]]'' прилагођен варењу меса. [[Преткутњаци|Предкутњак]] и први [[кутњаци|кутњак]] заједно чине пар који има улогу да сече [[месо]] попут [[маказе|маказа]]. Ово је присутно и код ''-{[[canine]]}-''-а али је код ''-{feline}-''-а високо развијено. Мачји језик поседује оштре наборе, или ''-{[[papillae]]}-'', погодне за стругање меса са костију. Те ''-{papillae}-'' су у ствари мале [[кука (Вишеград)|кукице]] окренуте уназад које садрже [[кератин]] и помажу код чишћења. Домаће мачке једу релативно мало [[поврће|поврћа]]. Међутим, уобичајено је да мачке у своју месну исхрану повремено унесу мале количине траве или биља. Док пси и медведи обично у своју исхрану уносе [[воће]], [[бобице]], [[корење]] и [[мед]] када за то имају прилику, мачке више воле да се хране првенствено месом, и то сировим. Мачке имају генетску аномалију која им онемогућава да осете слатко<ref>{{cite web | title=PLoS Genetics: Pseudogenization of a Sweet-Receptor Gene Accounts for Cats&#39; Indifference toward Sugar | url=http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371/journal.pgen.0010003 | accessdate = 8. 8. 2005 | archive-url=https://web.archive.org/web/20060403162459/http://genetics.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371%2Fjournal.pgen.0010003 | archive-date=03. 04. 2006 | dead-url=yes | df= }}</ref>, што је вероватно повезано са њиховом потребом за месом, и готово сигурно повезано са њиховом одбојношћу према воћу и бобицама.
 
Познато је да мачке жваћу траву, [[лист|лишће]] или кућно биље како би отклонили болове у стомаку. Неке од кућних биљака су штетне по њих. Ускршњи љиљан може довести до смртоносног оштећења [[бубрег]]а. [[Филадендрон]] је за њих такође отрован. ''-{Cat Fancy}-'' има цео списак [https://www.webcitation.org/5mq1hjPbF?url=http://www.cfainc.org/articles/plants.html биљака опасних по мачке].
 
Неке мачке обожавају ''[[мачја трава|мачју траву]]''. Иако је генерално не једу, често ће се ваљати по њој, гребати је или жвакати. Ефекат који ова биљка има на њих је обично кратак и траје само пар минута, да би се након сат-два поново јавио. Још пар биљака имају овакав ефекат на мачке, али мањег интензитета.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мачка”