Википедија

Орион (маглина) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Bot: Changing commonscat link from Орион (маглина) to Orion Nebula
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Ред 1:
{{НГЦ објект ек|центар|
'''Орион маглина''' (такође позната као '''Месје 42, М42''', или '''НГЦ 1976''') је [[Маглина|дифузна маглина]] која се налази у [[Млечни пут|Млечном путу]], јужно од [[Орионов појас|Орионовог појаса]] у [[Орион (сазвежђе)|сазвежђу Ориона]]. То је једана од најсјајнијих [[маглина]] и видљива је [[голим оком]] на ноћном небу. М42 се налази на удаљености од 1.34 4 ± 20 [[Светлосна година|светлосних година]]<ref name=arxiv0902>
| ознака = М42
{{cite journal|last1=Reid | first1=M. J.|last2=Menten | first2=K. M.|last3=Zheng | first3=X. W.|last4=Brunthaler | first4=A.|last5=Moscadelli | first5=L.|last6=Xu | first6=Y.|last7=Zhang | first7=B.|last8=Sato | first8=M.|last9=Honma | first9=M.|last10=Hirota | first10=T.|last11=Hachisuka | first11=K.|last12=Choi | first12=Y. K.|last13=Moellenbrock | first13=G. A.|last14=Bartkiewicz | first14=A.
| слика = Orion Nebula - Hubble 2006 mosaic 18000.jpg
| displayauthors=1|date=2009|title=Trigonometric Parallaxes of Massive Star Forming Regions: VI. Galactic Structure, Fundamental Parameters and Non-Circular Motions|journal=[[Astrophysical Journal]]|volume=700 | pages=137
| опис_слике =
| arxiv=0902.3913|doi=10.1088/0004-637X/700/1/137
| ширина_слике = 260п
| bibcode=2009ApJ...700..137R
| име = Маглина Орион
}}</ref><ref name=pasj59_5>
| страно_име = Orion nebula
{{cite journal|last1=Hirota | first1=Tomoya|last2=Bushimata | first2=Takeshi|last3=Choi | first3=Yoon Kyung|last4=Honma | first4=Mareki|last5=Imai | first5=Hiroshi|last6=Iwadate | first6=Kenzaburo|last7=Jike | first7=Takaaki|last8=Kameno | first8=Seiji|last9=Kameya | first9=Osamu|last10=Ryuichi | first10=Kamohara|last11=Kan-Ya | first11=Yukitoshi|last12=Kawaguchi | first12=Noriyuki|last13=Kijima | first13=Masachika|last14=Kim | first14=Mi Kyoung|last15=Kobayashi | first15=Hideyuki|last16=Kuji | first16=Seisuke|last17=Kurayama | first17=Tomoharu|last18=Manabe | first18=Seiji|last19=Maruyama | first19=Kenta|last20=Matsui | first20=Makoto|last21=Matsumoto | first21=Naoko|last22=Miyaji | first22=Takeshi|last23=Nagayama | first23=Takumi|last24=Nakagawa | first24=Akiharu|last25=Nakamura | first25=Kayoko|last26=Oh | first26=Chung Sik|last27=Omodaka | first27=Toshihiro|last28=Oyama | first28=Tomoaki|last29=Sakai | first29=Satoshi|last30=Sasao | first30=Tetsuo|last31=Sato | first31=Katsuhisa|last32=Sato | first32=Mayumi|last33=Shibata | first33=Katsunori M.|last34=Shintani | first34=Motonobu|last35=Tamura | first35=Yoshiaki|last36=Tsushima | first36=Miyuki|last37=Yamashita | first37=Kazuyoshi|date=2007|title=Distance to Orion KL Measured with VERA|journal=[[Publications of the Astronomical Society of Japan]]|volume=59 | issue=5 | pages=897–903
| друге_ознаке = -{NGC 1976 LBN 974}-
| bibcode=2007PASJ...59..897H
| сазвежђе = Орион
|arxiv = 0705.3792 | display-authors=1|doi=10.1093/pasj/59.5.897
| врста_објекта = [[емисиона маглина|емисионо]]-[[рефлексиона маглина]]
}}</ref> и најближи је регион масовног [[формирање звезда|формирања звезда]] за Земљу. За М42 маглину се процењује да је удаљена преко 24 светлосних година. Она има масу од око 2000 пута већу од масе Сунца. Старији текстови често се односе на Орион маглину као '''Велику маглину''' у Ориону или '''Велику Орион маглину'''.<ref>{{Cite AmCyc|wstitle=Nebula}}</ref>
| тип = -{EN+RN}-
| епоха = J2000.0
| ректасцензија = 5h 35m 17,1s
| деклинација = - 5° 23" 25'
| удаљеност =
| брзина_објекта =
| црвени_помак =
| број_звезда_у_јату =
| привидна_величина = 9,0
| магнитуда_најсјајније/централне_звезде =
| фотографска_магнитуда = 3,7
| површински_сјај =
| димензије = 65,00' x 60,0'
| позициони_угао =
| Дрејеров_објект = да
| откриће = [[Никола Клод Фабри Перес]], 1610.
| белешке =
}}
'''Месје 42''' (М42, маглина Орион) је [[емисиона маглина|емисионо]]-[[рефлексиона маглина]] у [[сазвежђе|сазвежђу]] Орион која се налази у [[Месјеов каталог|Месјеовом каталогу]] објеката дубоког неба.
 
[[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 5° 23' 25" а [[rektascenzija|ректасцензија]] 5-{h}- 35-{m}- 17,1-{s}-. [[Привидна звездана величина|Привидна величина]] (магнитуда) објекта М42 износи 9,0 а [[фотографска магнитуда]] 3,7. М42 је још познат и под ознакама -{NGC 1976 и LBN 974}-.
Орион маглина је једана од најважнијих за критичко разматрање и једна од најважнијих усликаних објеката у ноћном небу којој су најинтензивније проучаване небеске карактеристике. Маглина је открила много о процесу како су [[Звезда|звезде]] и [[Планета|планетарни]] системи формирани од распада облака гаса и прашине. Астрономи су директно приметили [[Protoplanetarni disk|протопланетарне дискове]], [[Смеђи патуљак|браон патуљака,]] интензивне и бурне покрете гаса и ефекте [[фото-јонизација|фото-јонизујућих]] масивних оближњих звезда у маглини.  
 
== PhysicalВиди characteristicsјош ==
* [[Месјеов каталог]]
[[Датотека:Hubble_Snaps_View_of_the_Orion_Nebula.ogv|left|thumb|300x300px|Говорећи о локацији Орион маглине, она се види у региону звезданог формирања, као и ефекти међузвезданих ветрова у обликовању маглине.]]
* [[New General Catalogue|Нови општи каталог]]
[[Датотека:The_Orion_Nebula_M42.jpg|right|thumb|250x250px|Аматерски слика Орион  маглине узете са ДСЛР фотоапарата.]]
[[Датотека:Orion_composite1.jpg|right|thumb|452x452px|Орион маглина сазвежђа Орион (ниже у средини).]]
Маглина је видљива голим оком чак и из области претрпане [[светлосне сметње|светлосним сметњама]]. Висе се као средња "звезда" у Орионовом мачу кога чине три звезде у положају јужно од Орионовог појаса. Звезда се нејасно види када посматрач оштро посматра голим оком а маглина је очигледна кроз [[двоглед]] или мали [[телескоп]]. Максимум површинског осветљења централног региона је око 17 Mag/arcsec2 (око 14 [[милинитца]] што је изведена јединица за осветљење.), а спољашњи плавкасти сјај има површину максималне белине од 21.3 21.3 Mag/arcsec2 ( око 0.27 милиитца). (На фотографијама које су приказане овде осветљеност, или [[Сјајност (минералогија)|сјајност]], је побољшана великим фактором.)
 
Орион маглина садржи веома младо отворено јато, познато као [[четвороугао|трапезоид]] због [[Астеризам (астрономија)|астеризма]] од своје четири примарне звезе. Две могу да се лепо [[глагол видети|виде]] у свом бинарном систему компонента  када је вече и њих чине укупно шест звезда. Звезде трапезоида, заједно са многим другим звездама, и даље су у својим [[ране године|раним годинама]]. Трапезоид је саставни део много веће Орион маглине која има око 2.800 звезда у пречнику од 20 светлосних година. Пре две милиона година ово јато је можда било дом за [[путујуће звезде]] [[AE Aurigae]], [[53 Arietis]], и [[Mu Columbae]], које се тренутно крећу даље од маглине на брзинама већим од 100 km/s
 
=== Обојеност ===
Посматрачи су одавно приметили препознатљиву зелену нијансу на маглини, поред црвених и плаво-љубичастих региона . Црвена нијанса је резултат [[Hα]] рекомбинације линије [[Зрачење|зрачења]] (Hα : специфичана дубоко црвена, видљива, спектрална линија) на [[Таласна дужина|таласној дужини]] од 656.3 [[нанометар|nm]]. Плаво-љубичаста обојеност је одраз зрачења масивних звезда [[Харвардска спектрална класификација|О класе]] у средишту маглине.
 
Зелена нијанса је била загонетка за астрономе у раном 20. веку, јер ниједна од познатих [[спектралне линије|спектралних линија]] у том тренутку није могла да је објасни. Било је неких спекулација да су линије изазване новим елементом [[небулијум]]ом (предложени елемент који сачињава маглину), чије је име смишљено за овај мистериозни материјал. Са подручја бољег разумевања  [[Atomska fizika|атомске физике]], међутим, касније је утврђено да је зелени спектар  изазван малим вероватноћама електронске транзиције у двоструко [[Јон|јонизовани]] [[кисеоник]], тзв. "з[[абрањене транзиције]]". Ово зрачење је готово немогуће размножавати у лабораторији, јер зависи од мировања и судара без окружења које се налази у дубоком свемиру.
 
== Историја ==
[[Датотека:M42m.jpg|left|thumb|Месијеров цртеж Орионове маглине у његовом мемоарима ''1771 Мемоари'', ''Mémoires de l'Académie Royale(franc.)''
 
]]
Било је спекулација да су [[Цивилизација Маја|Маје]] из [[Средња Америка|Средње Америке]] описале маглину у оквиру свог мита "Три огњишта"; ако је тако, три би одговарале двема звездама у подножју Ориона, [[Ригел]]у и [[Саиф]]у, и другим звдездама [[Alnitak|Алнитаку]] који је на врху "појаса" замишљеног ловца или на темену скоро савршеног једнакостраничног троугла и [[Орионовом Мачу]] (укључујући Орион маглину) који је у средини троугла, који се види као мрља од смоле тамјана из модерног мита, или из древног (фигуративно) жара у ватреном старању.
 
Ни у [[Клаудије Птолемеј|Птолемејевом]] [[Алмагест]]у нити у [[Ал Суфијевој]] [[Књига фиксних звезда|Књизи фиксних звезда]] није записано ништа о овој маглини, иако су обе мрље наведене као нејасноће које су негде другде на ноћном небу; нити их је [[Галилео Галилеј|Галилео]] споменуо, иако је такође направио телескопско запажање окруживајући их у 1610. и 1617. години. То је довело до спекулације да разбуктавање, које долази путем осветљавања звезда, може да повећава осветљеност маглине.
 
Прво откриће дифузне нејасне Орионове маглине се углавном приписује француском астроному [[Николасу-Клауду Фабри де Пјереску]](Nicolas-Claude Fabri de Peiresc), 26. новембра 1610, када је направио рекорд посматрајући је са купљеним рефрактујућим телескопом од стране свог заштитника Guillaume du Vair-ма .
 
Први објављено посматрање маглине је било од стране математичара језуита и астронома [[Џона Баптист Сајсата]] из [[Луцерн]]а у својој монографији 1619 комета (описивање запажања маглине које може да датира из 1611). Он је направио поређење између ње и светле комете виђене 1618. године и описао је како се маглина појавила псоматрајући кроз свој телескоп:
: ''"види се како су на сличан начин неке звезде збијене у веома узан простор и како се унаоколо и између звезда бела светлост, као светлост од белог облака, излива"''
 
Његов опис центрлиних звезда, другачијих од глава комета због тога што су оне биле "правоугаоници" можда је био један од првих описа [[Трапезоидна јата|Трапезоидних јата]] (прва откривања три од четири звезде овог јата приписују се [[Галилео Галилеј|Галилеу Галилеју]] 4. фебруара, 1617 иако није приметио маглину - вероватно због уског видног поља његовог раног телескопа).
 
Маглина је независно откривена од стране неколико других истакнутих астронома у наредним годинама, укључујући [[Ђовани Батиста Ходијерн|Ђованија Батисту Ходијерна]] (чија је скица први пут објављена у [[De systemate orbis cometici, deque admirandis coeli characteribus]]).
 
[[Шарл Месје]] је први приметио маглину 4. марта 1769., а такође је приметио три звезде у Трапезоиду. Месјер је објавио прво издање свог каталога дубоких небеских објеката у 1774. (завршеног 1771. године). Како је Орионова маглина 42. објекат у његовој листи, постала је идентификована као М42.
[[Датотека:Orion-Nebula_A_A_Common.jpg|thumb|200x200px|Једна фотографија од стране Аndrew Ainslie Common-ових 1883 фотографија Ореонове маглине. Прва која показује да дуго излагање може да сними нове звезде и маглине које су невидљиве људском оку.]]
У 1865. енглески [[Аматерска астрономија|астрономски аматер]] [[Вилијам Хугинс]] користи свој метод визуелне [[Спектроскопија|спектроскопије]], да би испитао приказивање маглине, као што су и друге маглине је испитане, који је састављен од "светлосног гаса". Дана 30. септембра, 1880 Хенри Дрејпер користи нову [[сува таблица|суву таблицу]] фотографског процеса са 11-инчним (28 цм) [[Рефрактор|рефракторским телескопом]] да направи 51-минутно излагање Орионове маглине, што је било првостепени случај [[Астрофотографија|астрофотографисања]] маглина у историји. У другом сету фотографија маглине у 1883. се видео напредак у астрономској фотографији, када је астрономски аматер [[Аndrew Ainslie Common]] користио суву плочу процеса за снимање неколико слика у изложености до 60 минута са 36-инчним (91 цм)  [[Рефрактор|рефрактујућим телескопом]] који је конструисан у дворишту његове куће у Илингу, изван Лондона. Ове слике по први пут показују звезде и детаље маглине које су преслабе да се виде од стране људског ока.
 
Године 1902., [[Вогел]] и Еберхард откривају различите брзине у оквиру маглине и 1914. године астрономи у [[Марсељ]]у искоришћавају интерферометар који ће да детектује ротацију и неправилне покрете. Кембел и Мур потврђују ове резултате помоћу спектографа, показујући турбуленције унутар маглине.
 
У 1931, [[Роберт Џ. Трумплер]] је напоменуо да су слабије звезде, које су близу [[четвороугао|трапезоида]], формирале јато, и он је био први да именује Трапезодино јато. На основу њихових величина и спектралних типова, он је извео процену удаљености од 1.800 светлосних година. То је три пута даље од општепризнате процене удаљености периода, али је много ближи савременим вредностима.
 
Године 1993, [[Teleskop Habl|Хабл - свемирски телескоп]] је прво приметио Орион маглину. Од тада, маглина је била честа мета за HST''(engl.) ''студије. Слике су коришћене за изградњу детаљаног модела маглине у три димензије. [[Protoplanetarni disk|Протопланетарни дискови]] су уочени око већине новоформираних звезда у маглини, а деструктивни ефекти високих нивоа [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте]] енергије из најмасовнијих звезда су били проучавани.
 
У 2005. години, инструмент ''напредног фотоапарата за преглед'' свемирског телескопа Хабла завршио је снимање најдетаљније слике маглине до тада узете. Слика је направљена кроз 104 орбитални телескоп, снимајући преко 3.000 звезда све до 23. величине, укључујући одојчад [[Смеђи патуљак|браон патуљака]] и могућег смеђег патуљка [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарних звезда (двојних]] и вишеструких звезда). Годину дана касније, научници који раде са HST''(engl.) ''објављују први масивни пар еклиптичних, бинарних, браон патуљака, 2МАСС Ј05352184-0546085. Пар се налази у Орион маглини и има приближну масу 0,054 [[Сунчева маса|М☉]] и 0.034 М☉ респективно, са орбиталним периодом од 9,8 дана. Изненађујуће, за масивнија два патуљка се испоставило се да су мање блистава.
 
== Структура ==
[[Датотека:Trapezium_cluster_optical_and_infrared_comparison.jpg|right|thumb|Оптичке слике откривају облаке гаса и прашине у Орион маглини; инфрацрвена слика (десно) открива нове звезде које сијају унутра.]]
Целина Орион маглине протеже се преко 1 ° региона неба и укључује [[неутрални облици гаса и прашине|неутралне облаке гаса и прашине]], [[Звездано јато|звездана јата]], [[HII regioni|јонизујуће количине гаса]] и [[Рефлексиона маглина|рефлектујуће маглине]].
 
Орионова маглина је део много веће маглине која је позната као [[Орионов молекуларни облачни комплекс.]] Орионов молекуларни облачни комплекс се простире кроз [[сазвежђе]] Орион и обухвата [[Бернардова маглина|Бернардову малину]], [[Коњска глава|Коњску главу]], [[М43]], [[М78]], и [[NGC 2024|маглину Пламен]]. Звезде се формирају током целог облачног процеса, али већина младих звезда буду концентрисане у густим јатима као што је она која осветљава Орионову маглину.
 
Садашњи астрономски модел за маглине се састоји од јонизујућег (H II) региона, фокусираног на [[Theta Orionis C]](члан отвореног јата Орионове маглине), који се налази на страни издуженог молекуларног облака у шупљини формираној од стране масивних младих звезда. (Theta Orionis C  емитује 3-4 пута више фотојонизационе светлости у односу на следећу најсјајнију звезду,Theta2 Orionis A) [[HII regioni|HII]] регион има температуру у распону до 10.000 К, али та температура падне у области  која је драматично близу ивице маглине. Магинска емисија долази првенствено из фотојонизујућег гаса на задњој површини шупљине.HII регион је окружен неправилним, конкавним увалама више неутралних, високих густина облака, са бусењем неутралног гаса који лежи ван области залива. Ово заузврат лежи на ободу Орионовог молекуларног облака. Гас у молекуларном облаку приказује низ брзина и турбуленција, нарочито око средњег региона. Релативни покрети су до 10 km/s  (22.000 mi/h)), са локалним варијацијама до 50 km/s, а можда и више.
 
Посматрачи су дали имена различитим карактеристикама у Орионовој маглини. Тамна трака који се протеже од севера ка светлом региону се зове "уста рибе". Осветљени региони обе стране се називају "Крила". Остале карактеристике укључују "мач", "Суштину", и "Једро".
 
== Звездана формација ==
[[Датотека:M42proplyds.jpg|left|thumb|Поглед у неколико јонизованих протопланетарни дискова, у оквиру Орионове маглине нправљене од стране [[Teleskop Habl|свемирског телескопа Хабла]].
 
]]
[[Датотека:Star_Formation_Fireworks_in_Orion.jpg|left|thumb|Звездана формација Фатромет у Ориону.]]
Орион маглина је пример [[звездани расадник|звезданог расадника]] где настају нове звезде. Запажања маглине су открили око 700 звезда у разним фазама формирања унутар маглине.
 
Последња запажања [[Teleskop Habl|свемирског телескопа Хабла]] су дала највећа открића [[Protoplanetarni disk|протопланетарних дискова]] унутар Орионове маглине, које су назвали јонизовани протопланетарни дискови. HST је открио више од 150 тих дискова, унутар маглине, и за њих се сматра да су системи у најранијим фазама [[соларно формирање система|соларног формирања система]]. Сам њихов број се користи као доказ да је формирање звезданих система прилично уобичајено у нашем [[Свемир|универзуму]].
 
[[Zvezdana evolucija|Звезде се формирају]] када групе [[Водоник|водоника]] и других гасова у [[HII regioni|H II]] региону дођу у контакт под сопственом тежином. Како гас пропада, централна група јача и гас се греје до екстремне температуре претварањем [[гравитационе потенцијалне енергије]] у [[топлота|топлотну енергију]]. Ако температура постане довољно висока, [[Nuklearna fuzija|нуклеарна фузија]] ће се запалити и формираће [[Протозвезда|протозвезде]]. Протозвезда је "рођена" када почне да емитује довољно енергије зрачења помоћу које се успоставља равнотежа сопствене тежине и зауставља [[гравитациони колапс.]]
 
Типично, облак материјала остаје на значајаној удаљеност од звезде пре него што је фузија реакција запали. Овај остатак облак је протопланетарни диск у Протостар је, где планете може формирати. Рецент [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвени]] запажања показују да су зрна прашине у овим протопланетарни дискови расте, почиње на путу ка формирању планетесималс.
 
Када прото-звезда уђе у своју  фазу [[главне секвенце]], онда се класификује као звезда. Без обзира на то што планетарни дискови могу да образују планете, посматрања показују да би јака звездана радијација требало да уништи све проплиде који се стварају близу Трапезоидне групе, ако је група подједнако стара као звезде ниске масе у скупу. Пошто се проплиди налазе јако близу Трапезоидне групе, може се закључити да су те звезде доста млађе од осталих у групи.
 
=== Соларни ветрови и ефекти ===
Једном формиране, звезде у оквиру маглине емитују ток наелектрисаних честица познатих као [[звездани ветар.]] [[Масивне звезде]] и [[младе звезде]] имају много јаче звездане ветрове од [[Сунце|Сунца]]. Ветар формира таласе или хидро-динамичке нестабилности када се сусретне са гасом у маглини, који је тада ствара гасне облаке. Ударни таласи из звезданог ветра такође играју велику улогу у звездаоном формирању од набијања гасних облака, стварајући густине нехомогености које доводе до гравитационог колапса облака.
 
[[Датотека:Ripples.png|right|thumb|Поглед на талсање [[(Kelvin–Helmholtz instability)]] створено путем деловањем звезданих ветрова на обак.]]
Постоје различите врсте шокова у Орионовој маглини. Многи су поменути у [[Herbig–Haro објектима:]]
* Лучни шокови су стационари и формирају се када се два тока честица сударе један о други. Присутне су код најврелијих звезда у маглини где се процењује да соларни ветрови достижу брзине од хиљаду km/s и у спољним деловима маглине где верови достижу брзине од више десетина km/s. Лучни шокови се такође могу формирати на предњим деловима соларних млазева када млаз погоди [[међузвездане честице]]. 
* Млазни шокови настају од млазева материјала који излазе из ново насталих [[T Tauri]] звезда. Ови уски токови путују брзином од више стотина km/s и постају шокови када налете на релативно непокретне гасове.
* Изобличени шокови изгледају лучно посматрачу. Настају када млазни шок налети на гас који се крее контра струјом.
* Интеракција између соларног ветра и околног облака формира "таласе" за које се верује да настају због хидро-динамичке [[Kelvin-Helmholtz]] [[нестабилности]].
Кретање динамичног гаса у M42 је комплексно, али излазе кроз отвор у заливу према Земљи. Велика неутрална област иза јонизованог региона се трентно скупља под утицајем сопствене гравитације.
 
Такође постоје [[надзвучни]] меци гаса који пробија кроз облаке водоника у маглини Орион. Сваки метак је десет пута већи од пречника [[Плутон]]ове орбите и на врху се налазе атоми гвожђа који сијају јарко плавом бојом. Вероватно су настали пре хиљаду година непознатим насилним догађајем.
 
== Еволуција ==
[[Датотека:Orion.nebula.arp.750pix.jpg|left|thumb|Панорамска слика центра маглине сликана из Хабл телескопа. Ова слика је отприлике 2.5 светлосне године широка. Трапезоид је у центру, лево.]]
Међузвездани облаци попут Орионове маглине се налазе широм [[Галаксија]] попут [[Млечни пут|Млечног пута.]] Настају као хладне мрље везане гравитацијом сачињене из неутралног водоника измешаног са траговима других елемената. Облак може да садржи стотине хиљада [[соларне масе|соларних маса]] и да се пружа стотанама светлосних година. Мала гравитациона сила која може да натера облак да се уруши је избалансирана слабим притиском гаса у облаку.
 
Било због судара спиралне гране или ударног таласа кога емитују [[Supernova|супернове,]] атоми су претворени у теже молекуле и резултат су молекуларни облаци. То претходи настанку звезда у облаку, сматра се да је потребан период од 10 до 30 милиона година, док региони не пређу у [[Џинова маса|џинову масу]] и док се дестабилизована маса не спљошти у диск. Диск се концетрише у језгру и ствара звезду, која може бити окружена протопланетарним диском. То је тренутна фаза еволуције маглине, где додатне звезде још увек настају од урушавајуих молекуларних облака. За најмлађе и најсјајније звезде које тренутно видимо у Орионовој маглини се сматра да су млађе од 300 хиљада година а најсјајније могу имати само 10 хиљада година.
 
Неке од ових урушавајућих звезда могу бити врло велике и могу да емитују велику количину јонизујућег [[Ултраљубичасто зрачење|ултра љубичастог]] зрачења. Пример овога се може видети у Трапезодином јату. Временм улраљубичасто зрачење велиих звезда у центу маглине ће одгурнути околни гас и прашину у процесу који се зове [[фотоиспарење]]. Овај процес је одговоран за настанак унутрашње шупљине маглине омогућавајући звезди у средини да се види са Земље. Највеће овакве звезде имају кратак животни век и постаће супернове.
 
У року од око 100 хиљада година већина гасова и прашине ће бити избачена. Остатак ће формирати млади отворени скуп, групу сјајних младих звезда окружених паперјастим филаментима из бившег облака. [[Плејаде (звездано јато)|Плејаде]] су најпопуларнији примери оваквих скупина.
 
== Галерија ==
<gallery>
File: Orion the Hunter Watches Over ALMA.jpg|Orion over ALMA.
File:APEX view of star formation and cosmic clouds in the Orion Nebula.jpg|An APEX view of star formation in the Orion Nebula.
File:Orion Nebula WFI.jpg|Orion Nebula was captured using the Wide Field Imager camera on the MPG/ESO 2.2-metre telescope.
File:OrionHunterWilson.jpg |Orion Nebula Complex including M42, M43, Running Man Nebula (NGC 1973, 1975, and 1977) and much of the surrounding nebulosity.
File:Orion Nebulae.jpg |Panoramic image of the Orion Nebula, taken by Ioannidis Panos with an 8 Inch Newtonian telescope and a Nikon D70 camera.
File:Sig07-006.jpg|Infant stars, image from NASA's Spitzer Space Telescope.
File:M42 - The Orion Nebula.jpg|The Orion Nebula imaged with the 2.2m ESO/MPG telescope.
File:ESO-M42-Phot-03a-01.jpg|The central part of the Orion Nebula.
File:VISTA's infrared view of the Orion Nebula.jpg|This wide-field view of the Orion Nebula (Messier 42), was taken with the VISTA infrared survey telescope at ESO's Paranal Observatory in Chile.
File:Spitzer's Orion.jpg|Orion by Spitzer.
File:Orion Nebulas biggest stars.jpg|The Orion Nebula's biggest stars.
File:Orion Rainbow.jpg|An infrared image showing fledgling stars located in the Orion Nebula.
File:Great Nebula in Orion Labeled.jpg|Core detail of the nebula with all the stars identified.
File:Greeat Nebula in Orion core.jpg|A shot of the core details of the Orion Nebula.
File:Chandra_X-ray_View_of_Orion.jpg|X-rays produced by the young Orion stars penetrate the gas and dust clouds, producing this image as seen by the Chandra X-ray Observatory
</gallery>
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Orion Nebula|Орион (маглина)}}
* [http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката]
* [http://alienworlds.southwales.ac.uk/OrionNebula.html "Animated tour of the Orion Nebula"], University of South Wales
* [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података]
* [http://chandra.harvard.edu/photo/2007/orion/ Orion Nebula observed by Chandra/HST]
 
* [http://www.gemini.edu/index.php?option=content&task=view&id=226 Orion Nebula observed by Gemini Observatory]
== Литература ==
* [http://www.spacetelescope.org/images/archive/freesearch/orion+nebula/viewall/1 Orion Nebula at ESA/Hubble]
* Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници]
* [http://messier.seds.org/m/m042.html Messier 42, SEDS Messier pages] and specifically [http://spider.seds.org/ngc/ngc.cgi?m42 NGC 1976].
* [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
* [http://hubblesite.org/newscenter/newsdesk/archive/releases/2006/01/image/a January 2006 Hubble Space Telescope image of the Orion Nebula]
* [http://hubblesite.org/newscenter/newsdesk/archive/releases/2006/01/image/e January 2006 Hubble Space Telescope image of the Trapezium cluster]
* [http://messier.seds.org/more/m042_hst2.html Orion Nebula M42, Hubble Images]
* [http://spaceflightnow.com/news/n0101/19orion/ Remarkable new views captured of Orion Nebula], SpaceFlight Now, 2001.
* [http://www.nightskyinfo.com/archive/orion_nebula NightSkyInfo.com - The Great Orion Nebula]
* Astronomska slika dana
** [http://apod.nasa.gov/apod/ap100410.html Spitzer's Orion] 2010 April 10
** [http://apod.nasa.gov/apod/ap091222.html Planetary Systems Now Forming in Orion] 2009 December 22
** [http://apod.nasa.gov/apod/ap081023.html Great Orion Nebulae] 2008 October 23
* {{cite web|title=M42 – Orion Nebula|url=http://www.deepskyvideos.com/videos/messier/M42_orion_nebula.html|work=Deep Sky Videos|publisher=[[Brady Haran]]|display-authors=1|author=Gray, Meghan|author2=Szymanek, Nik |author2-link=Nik Szymanek|author3=Crowther, Paul}}
 
{{Месјеови објекти}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Сазвежђе Орион]]
[[Категорија:Месјеови објекти]]
[[Категорија:НГЦЕмисионе објектимаглине]]
[[Категорија:Рефлексионе маглине]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Орион_(маглина)”