Муслимани (народ) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
[[Датотека:Dzemal_Bijedic.jpg|мини|250px|десно|Југословенски Муслиман [[Џемал Биједић]] (1917-1977), председник [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (1971-1977)]]
[[Датотека:EtnickaKartaSFRJMZ.jpg|мини|250px|десно|Етничка карта СФРЈ према попису из 1981. године: Муслимани представљени зеленом бојом]]
[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]▼
'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ)]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности [[1971]]. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ ([[Срби]], [[Хрвати]] итд.) или као [[Југословени]], а ''муслиман'' је била само одредница [[Вера|верске]] припадности. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] током [[Османско царство|османске владавине]] на [[Балканско полуострво|Балкану]].
Линија 34 ⟶ 33:
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос извесним тенденцијама, које се испољавају у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.
== Савремено стање ==
[[Датотека:Raska02i03.png|мини|250px|десно|Етничка карта [[Рашка област|Рашке области]] према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина [[Пријепоље]], [[Сјеница]], [[Пљевља]], [[Бијело Поље]] и [[Беране]].]]
▲[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]
{{main|Етнички Муслимани у Србији}}
Према попису становништва из [[2002]]. године, на подручју [[Србија|Србије]] је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју [[Војводина|АП Војводине]], а 4.617 на подручју [[Град Београд|Града Београда]]. Резултати последњег пописа из [[2011]]. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.<ref>[https://www.makroekonomija.org/demografija/etnicke-promene-u-srbiji-izmedu-popisa-2002-2011-4-bosnjaci-i-muslimani/ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011]</ref>
| |||