Подела рада — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 58:
=== Адам Смит ===
У првој реченици Истрага о природи и узроцима богатства народа (1776), [[Адам Смит]] је предвидео суштину индустријализма у утврђивању да подела рада представља квалитативно повећање у продуктивности. Као Хенри Луис, његов пример је био у прављењу игли. За разлику од [[Платон]]а, Смит је тврдио да је разлика између уличног портира и филозофа била једнако последица поделе рада и његовог узрока. Према томе, док је Платонов ниво специјализације одређен поделом рада екстерно, за Смита је то био динамички мотор економског напретка. Међутим, у даљем поглављу исте књиге, Смит критикује поделу рада говорећи да може водити до ‘’ скоро потпуне корупције и дегенерације великог броја људи… осим ако влада не преузме неке мере да би то спречила’’. Контрадикција је водила до дебате око Смитовог мишљења о подели рада. [[Алексис де Токвил]] се сложио са Смитом :’’ Ништа не тежи да материјализује човека, и да га лиши рада најслабијег трага мисли, више него крајња подела рада’’. Адам Фергусон је делио слична размишљања са Смитом, иако је било генерално негативније".<ref>{{cite web|last=Rothbard|first=Murray|title=The Celebrated Adam Smith|url=https://mises.org/page/1430|work=An Austrian Perspective on the History of Economic Thought|publisher=Mises Institute|accessdate
Специјализација и концентрација радника на њиховим подзадацима често води до веће вештине и веће продуктивности на њиховим одређеним подзадацима него што би било постигнуто истим бројем радника од којих сваки изводи оригинални шири задатак.
|