Мајданпек — разлика између измена

Рударство на овим просторима покрећу средином [[13. век]]а немачки рудари [[Саси]], који су ове крајеве доспели бежећи од [[Татари|Татара]]. У то доба они добијају позив од краља [[Стефан Урош I|Уроша]] да дођу у Србију. О присуству Саса у овим областима најбоље сведоче топоними, Шашка река и ревир Швајц. На обалама реке Шашка која се улива у [[Поречка река|Поречку реку]] пронађене су топионице које би упућивале на присуство средњовековних рудара Саса. Након пада Србије под [[Османско царство|османлијску]] власт [[1459.]] године рударство у овим крајевима добија локални карактер. На подручју Мајданпека рударске активности обнављају се [[1560.]] године и трајаће великим интезитетом до [[1690.]] године, када након битака у оквиру [[Велики турски рат|Великог турског рата]], тачније у периоду од [[1688.]] до [[1690.]] године, поново добија локални значај јер долази до страдања самог места у којем је дотад постојало више од 500 кућа и велика занатска и трговачка чаршија.<ref name="automatski generisano1">[http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf ''Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године''], Срђан Катић, 2006.</ref> У периоду од [[1560.]] до [[1690.]] године, осим рудника Куре у [[Анадолија|Анадолији]], Мајданпек је био највећи рудник бакра у Османском царству. Назив рудника у то време садржао је [[старословенски]] придев медни, што значи бакарни Пек.<ref name="automatski generisano1" /> Име насеља Мајданпек по пореклу је историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење „рудник бакра (мајдан) на златоносној реци (Пек). Из тог доба је и назив Ђердап који има корен у староперсијској речи гирдап, која значи вртлог, вир. Из османског периода је такође назив за оближње мајданпечко брдо КараоуглуКараоглу за које се сматра да је добило име према богатом закупцу рударских копова Николи КараоуглиКараогли (Црни) са краја [[16. век]]а. Занимљиво да је последњи симбол и оаза оријента на Ђердапу постојала све до [[1970.]] године када је потопљена [[Ада Кале]] - речно насељено острво - са којег су се становници одселили у [[Турска|Турску]].<ref>[https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1111922 Ада Кале - острво из душе], Момир Турудић, Време, 2013.</ref> Рударење је накратко обновљено након хабзбуршких освајања [[1719.]] године. Због учесталих аустријско-турских ратова у [[18. век]]у рударска активност добија локални карактер, а обнављена је средином [[19. век]]а.