Симеон I — разлика између измена

Током Симеонове владавине, Бугарска је достигла свој културни врхунац. Постала је духовни центар словенске Европе.<ref>Lalkov, Rulers of Bulgaria. стр. 23–25.</ref><ref>Delev, Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura.</ref> Симеон је наставио политику свога оца Бориса. Успостављао је и ширио словенску културу и привлачио научнике и писце у Бугарску у Преславску и Охридску књижевну школу које су основане током владавине Бориса. Највише резултате школе су постигле током Симеонове владавине<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv_uvod.html Introduction]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}", Tǎržestvo na slovoto.</ref>

Крај 9. и почетак 10. века представља најпродуктивнији период бугарске средњовековне књижевности.<ref name="automatski generisano5">Ivanova, "Introduction", Tǎržestvo na slovoto</ref> Рад [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] наставили су њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]], [[Наум Охридски|Наум]] и [[Константин Преславски|Константин]]. [[Библија]], дела [[Јован Златоусти|Јована Златоусток]], [[Василије Велики|Василија из Цезареје]], [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]], [[Григорије Богослов|Григорија Богослова]], [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]] и хроничара [[Јован Малала|Јована Малала]] и [[Ђорђе Амартол|Ђорђа Амартола]], преведена су на бугарски језик<ref name="automatski generisano5" /> Током Симеонове владавине настала су и бугарска дела [[Јован Егзарх|Јована Егзарха]] (Шестоднев), Константина Преславског и [[Црноризац Храбар|Црнорисца Храброг]]. Симеон је и сам дао допринос бугарској књижевности<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html Pribavka ot samija hristoljubiv car Simeon] {{Wayback|url=http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html |date=20070118084549 }}", Tǎržestvo na slovoto.</ref>