Риста Одавић — разлика између измена

[[Датотека:13 members of the Serbian poetic circle.jpg|мини|десно|300п|Посета Српскихерцеговачких писцикњижевника окоСветозара Ћоровића и Алексе Шантића својим колегама у Београду [[19051897]]. (Седе: [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Алекса Шантић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Други ред: Слободан Јовановић (лево) и [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]] (десно). Стоје: [[Миле Павловић Крпа]], [[Атанасије Шола]], [[Радоје Домановић]], [[Светолик Јакшић]], [[Љубо Оборина]], Риста Одавић и [[Јован Скерлић]].)]]

Министар просвете, [[Љубомир Ковачевић]], га је 21. јануара 1902. године поставио за драматурга [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]. Ову дужност, као референта за све књижевне и уметничке послове, што је делимично делимично укључивало и функцију управника позоришта је обављао у два наврата 1902—1903. и 1907—1909. Заједно са управником Позоришта и Књижевно-уметничким одбором, старао се о репертоару позоришта. За позориште је адаптирао више комада и написао драме.{{sfn|Рељић|1997}} Написао је драмску триологију „Дух наших духова”,: „Хеј Словени” и, „Под крстом” и „После ослобођења”, која се након рата изводила у Народном позоришту. Посебно је била позната „Хеј Словени”, која је изведена у [[Ниш]]у одмах након [[Колубарска битка|Колубарске битке]] (1914).{{sfn|Петровић|1928|p=206}}