Снег — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 211:
|pages=1214|doi = 10.1126/science.1149757
|pmid = 18309078
|bibcode=2008Sci...319.1214C}}</ref> Вештачка језгра обухватају честице [[сребро јодид]]а и [[суви лед|сувог леда]], и она се користе за симулирање пертурбација осемењавања облака.<ref>{{cite web|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|title=Cloud seeding|last=Meteorology|first=Glossary of|year=2009|accessdate = 28. 6. 2009.|publisher=[[American Meteorological Society]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20120315161127/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|archive-date=15. 03. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Кад је једном капљица замрзнута, она расте у суперзасићеном окружењу — оном у коме је ваздух засићен релативно на лед кад је температура испод тачке замрзавања. Капљице затим расту путем дифузије молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакушљају. Пошто су водене капљице знатно бројније од кристала због њиховог изузетног обиља, кристали имају способност раста до стотина [[микрометар]]а или милиметара на рачун водених капљица путем [[Wegener–Bergeron–Findeisen process|Вегенер–Бергерон–Финдејсеновог]] процеса. Кореспондирајуће исцрпљивање водене паре узрокује да кристали леда расту на рачун капљица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитације, пошто они падају кроз атмосферу услед њихове масе, и може доћи до судара и спајања у кластере, или агрегације. Ови агрегати су снежне пахуљице, и они су обично тип ледених честица који пада на земљу.<ref name="natgeojan07">{{cite journal|last=Klesius|first=M.| title=The Mystery of Snowflakes| journal=National Geographic| volume=211| issue=1|year=2007| issn=0027-9358|pages=20}}</ref> Мада је лед програчан, расипање светлости на кристалним странама и шупљинама/imperfекciјама узрокује да су кристали обично бели услед [[Дифузна рефлекција|дифузне рефлекције]] целог [[спектар|спектра]] [[светлост]]и на малим честицама леда.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|last=Lawson|first=Jennifer E.|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate = 28. 6. 2009.|publisher=Portage & Main Press|pages=39}}</ref>
Ред 324:
{{Commonscat|Snow}}
* -{[http://www.meteologos.rs/ МетеоЛогос - свет метеорологије]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20050420085336/http://www.nsdl.arm.gov/Library/glossary.shtml#snowflake National Science Digital Library - Snowflake]}-
* -{[http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/faqs/faqs.htm Kenneth G. Libbrecht's Snowflake FAQ]}-
* -{[http://www.unep.org/geo/geo%5Fice/ United Nations Environment Programme: Global Outlook for Ice and Snow]}-
* -{[http://www.lowtem.hokudai.ac.jp/en/index.html Institute of Low Temperature Science, Hokkaido University]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20081020084124/http://wwwwww2008.slf.ch/english_EN Swiss Federal Institute for Forest, Snow and Landscape Research]}-
* -{[http://nsidc.org National Snow and Ice Data Center of the United States]}-
* -{[http://design.medeek.com/resources/snow/groundsnowloads.html American Society of Civil Engineers ground snow loads interactive map for the continental US]}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Снег